Leskovčanin Miodrag Nedeljković Maus (25. maja 1934), kao osnovac pikao je fudbal na poljani. Zaputio se u čuvenu Učiteljsku školu, u Aleksinac, gde je odmah uzeo dres RK Ljupče Nikolić i istoimenog fubalskog kluba. Međutim, kratko je bio žitelj Aleksinca – želja za afirmacijom na sportskom polju obregla ga je u Svetozarevu, u kojem je u profesoru Miroslavu – Ješi Vojinoviću dobio istinskog učitelja rukometa, fudbala, gimnastike,opštefizičkog obrazovanja, koje mu je postalo životno opredeljenje.
Maus je, kao učenik Učiteljske škole „Sreten Adžić”, preko noći postao znan ljubiteljima rukometa i fudbala u Svetozarevu (Jagodini), najpre kao golman velikog rukometa u RK Sloga, a ubrzo i FK kao prvi naslednik legendarnog golmana Vlade Džufića, koji mu je od srca i suznim očima ustupio dres sa brojem 1 na utakmici protiv Radničkog u Svilajncu.
Kada je stekao diplomu učitelja, na utakmici za Kup Jugoslavije sa beogradskim Partizanom (0:11) 9. avgusta 1953. godine, istakao se i već početkom 1954. gostovao na turniru u Vijaređu (Italija), braneći boje sa Milošem Milutinovićem, Josipom Duvandžićem (priznati fudbalski treneri), Borkom Čudovićem, Ninoslavom Kapamadžijom…
Potom je jedno vreme bio treći golman Partizana, rezerva Slavka Stojanovića (došao iz Osijeka) i Milutina Šoškića (kasnije reprezentativni golman a danas trener u Americi).
Podjednako je bio dobar kao rukometni i fudbalski čuvar mreže, koji je bravurama oduševljavao. Život je opredelio fiskulturi i danas će ostati oličenje drugovanja sa sportom: Stasit, vedar, hitar i druželjubiv.
Zapažena je njegova dugogodišnja aktivnost u negovanju vannastavnih sportsko – rekreativnih aktivnosti u osnovnoj školi sa profesorom Vojinovićem organizator je mnogih masovnih manifestacija i demonstracija fizičke kulture. Nečujno se povukao sa rukometnog a potom 1962. godine i sa fudbalskog terena, bez buketa cveća i hvala, kao i mnogi njegovi prethodnici i naslednici.
