Zdravo Mladene, reci nam kako je krenula tvoja rukometna priča?
- Svoju rukometnu priču počeo sam da pravim davne 1993. godine u Novoj Varoši, na nagovor, po mom mišljenju, najveće legende novovaroškog rukometa Miodraga-Gagija Ljujića, koji je bio i moj prvi rukometni trener. Tada se još nije osećao odliv stanovništva u velike gradove pa smo samo u generaciji ’81 imali preko trideset momaka koji su svakodnevno trenirali na betonskim terenima Branoševca.
Dugo godina obitavaš u rukometu kao igrač ali i veliki zaljubljenik u ovaj naš sport. Znamo da si već dugi period u rodnoj Novoj Varoši gde igraš za klub koji ima veliku tradiciju, u pitanju je Zlatar iz Nove Varoši. Reci nam nešto o tvom klubu?
- Tako je, ako bih izuzeo dve godine studija u Beogradu u klubu sam dvadeset pet godina, trenutno u dvostrukoj ulozi, igrača i predsednika kluba. Mogu slobodno da kažem da je RK Zlatar dugo godina najbolji sportski kolektiv u Novoj Varoš, najbolji rukometni klub u Zapadnoj Srbiji i klub koji je među dvadesetak najboljih u državi.
Znamo da Zlatar ima veliku istoriju. Kada bismo pogledali unazad petnaestak godina od 2006. do 2011. kada je bila jedinstvena Prva liga gde su igrali velikani iz sadašnje ARKUS lige (Obilić, Dinamo, Crvenka, Spartak, Radnički KG, Rudar Kostolac, Železničar, Novi Pazar, Dubočica, Proleter…) Zlatar je imao zanimljive partije gde je uvek bio tu oko 10. do 14. mesta. Reci nam nešto o tom periodu i koju utakmicu pamtiš kao Zlatarov najveći podvig?
- Moram naglasiti da je veći deo tog perioda, usled nedostatka hale, bio vezan za svakodnevna putovanja od osamdeset kilometara u obližnji Priboj, trudili smo se i tada da usled velikih finansijskih trzavica, postižemo dobre rezultate i eto do dan danas sačuvamo super B ligaški status. Jedine srpske ekipe koje nisu padale u našoj hali za sada su Zvezda, Partizan ,Vojvodina i Metaloplastika. U nizu dobrih partija iz tog vremene izdvojio bih pobedu nad ekipom PKB davne 2006. godine.
- godine Zlatar je zaigrao Prvu ligu – Zapad gde je završio kao petoplasirana ekipa. Naredne sezone osvojio je 3. mesto i samim tim obezbedio borbu za Super B ligu. U kvalifikacijama Zlatar je bio drugi a naredne godine (sezona 2014/2015) je zaigrao prvi put u Super B ligi. Prva sezona u takvoj ligi bila je veoma teška gde ste se borili za da ne ispadnete (4 ekipe su ispadale). U poslednjem kolu u Kruševcu je izvojevana pobeda i Zlatar je ostao u Super B ligi. Reci nam nešto o toj sezoni?
- To je bio period kada je savez opet podelio lige zbog troškova i putovanja, primera radi nama je Lazarevac bio najbliže gostovanje a mi njima najdalje… Borba za opstanak vodila se do zadnjih prolećnih kola… Sećam se da smo u Kruševcu odlučivali direktno o opstanku i da smo u zadnjih dvadeset sekundi dali dva gola kojima smo sačuvali prvoligaški status.
Naredne dve sezone situacija je bila znatno bolja gde ste uzeli sredinu tabele. Po tvom mišljenju da li je bila teža sezona 2015/2016 ili 2016/2017?
- Obe sezone bile su veoma teške, jer to je bilo vreme dominacije Dinama, Obilića, Proletera, Dubočiće i Šamota, dolazak takvih ekipa u Novu Varoš uvek je izazivao veliko interesovanje publike, čak i iz okolnih gradova… Veliki broj takvih mečeva pred prepunom halom rešili smo u svoju korist…
Naredne sezone Super B liga se razdvojila na dve grupe (Sever – Centar, Istok – Zapad) a Zlatar je ponovo bio u sredini pa čak i naredne godine. Da li je opština prepoznala kvalitet tvoje ekipe?
- Sa tom podelom Super B lige samo se izgubilo na njenom kvalitetu, takve lige najviše su odgovarale vojvođanskim klubovima i malo ko je razmišljao kako je recimo Negotinu, Vranju, Zlataru… Ipak, moram napomenuti da ljudi koji sada vode Super B ligu to rade na jedan profesionalan i odgovaran način, takmičenje je maksimalno regularno. Sva finansijska obećanja od opštine se ispunjavaju na vreme, hvala im na tome, svojim igrama to znamo opravdavati, verovatno bi podrška bila i veća ali po novom zakonu o sportu postoje određeni limiti.
Prošla sezona je prekinuta zbog pandemije COVID – 19 ali ove sezone Zlatar je krenuo veoma ofanzivno i posle 9 kola se nalazi na visokom 4. mestu iza Hajduk Veljka, Mokre Gore i Kuršumlije koji se bore za ulazak u ARKUS ligu. Šta je cilj ove sezone obzirom da nas je sve pogodila korona kriza i da se novčana sredstva teško „slivaju“ u klupski budžet?
- Prošle sezone smo čak proveli sedam dana na prvoj poziciji, a onda usled nama razumljive rekonstrukcije hale ostali bez pravog treninga celih šest nedelja, kasnije se desio virus i obustava takmičenja. Ovu polusezonu smo kao što kazete zavrsili na četvrtom mestu, sa timom sačinjenim samo od Novovarošana i jednim igračem sa strane koji je i nas najbolji strelac (Aleksandar Babić). Njegovo odsustvo nekoliko kola se osetilo, ostali smo uskraćeni za par bodova. U naredni deo ući ćemo rasterećeni ali sa željom da sačuvamo mesto na kojem smo sada, daćemo šansu mlađima da vidimo koliko mogu… Svi se nadamo da će se publika što pre vratiti u hale i biti naš vetar u leđa.
