Prva noćna utakmica
Prvu noćmu utakmicu u Jagodini odigrali su 1949. godine rukometaši RK Nikčević protiv Radničkog iz Inđije (9:4), a junak je bio centarfor Aleksandar Vitić – Majmunica, strelac 7 pogodaka. Utakmicu je vodio Franja Horvatić, a bilo je preko 2000 gledalaca na igralištu „Oborče”.
Goste je pre utakmice pozdravio potpredsednik RK Nikčević zubar Branko Ćurović, a reflektore je obezbedila lokalna električna centrala, odnosno tadašnji direktor Lavoslav Mihajlović – Fišer.
Prva sudijska nepravda
Godine 1950. RK Sloga (Nikčević) iz Jagodine je bila prvi put na pragu Prve savezne lige. Posle pobede nad Dubočicom u Leskovcu sa 2:1, 20. novembra 1949. godine, jagodinski rukometaši su igrali dva kvalifikaciona susreta u velikom rukometu sa Beogradskim Železničarom. Ta utakmica je ostala mnogima u tužnom sećanju, posebno junaku centarforu Aleksandru Vitiću:
- Prvu utakmicu smo u Beogradu zasluženo izgubili, posle velike borbe sa 4:6. Željni revanša i da se domognemo Prve savezne lige, uoči utakmice nismo bili spokojni, mada smo, analizirajući prvu utakmicu sa trenerom prof. Ješom Vojinovićem, zaključili da smo igrački jači. I desilo se nešto što je za Riplija: odlučujući peti gol krajem utakmice primili smo neregularno. Lopta je nabačena sa leve strane golu, tu negde gde je sada zgrada OŠ “Rada Miljković”, pala sa spoljne strane mreže i ušla u gol. Svi su videli da je lopta prošla kroz pocepanu mrežu sa spoljne strane gola, sem sudije. Uzaludno smo ga uveravali u to, ali mladi beogradski student izgleda da je smišljeno pokazao centar!? I tako je propala prva šansa za ulazak u elitu, a tih šest pogodaka koje sam postigao bili su sizifovski, kao i pobeda sa 6:5.
Predstavnici Srbije na prvenstvu Jugoslavije 1949/50. bili su Železničar i Crvena Zvezda iz Beograda, koja je (posle takmičenja u dve grupe), konačno zauzela treće mesto, iza Zagreba i Milicionara (Sarajevo).
Potom su jagodinske ekipe u velikom rukometu – Sloga i Mladost bile u senci Nišlija i ostao je sanak pusti o takmičenju u Prvoj saveznoj ligi.
Golmani u velikom rukometu
Kada je veliki rukomet počeo da se igra u Jagodini u jesen 1948. godine, svi su želeli da igraju pa je prvom treneru prof. Miroslavu Vojinoviću – Ješi bilo zaista teško da nađe čuvare mreže, pogotovo za mušku ekipu.
U to vreme veliki potencijalni fudbalski golman Aleksandar Vitić, koji je nagoveštavao da će zameniti legendarnog Vladimira Džufića. Opirao se treneru Ješi – da uzme dres sa brojem 1. Međutim, visina, spretnost u hvatanju lopte upravo su i opredelili trenera da mu poveri ulogu centarfora. Vitić je postao strah i trepet za golmane. Ono što je u Dinamu (Pančevo) bio Dušan Patić – Faksi (najbolji golgeter Jugoslavije u velikom rukometu), to je Vitić bio u RK Nikčević odnosno RK Sloga u Jagodini, pa potom u Niškom Železničaru, u kome je i postao prvi jagodinski „profi” rukometaš.
Prvi golmani u velikom rukometu bili su takođe oni koji su bili u podmlatku tadašnjeg FK Nikčević – Nikola Blagov, pa Dragan Milošević i Miodrag Nedeljković – Maus.
U velikom rukometu prvi golmani ženske ekipe bile su učesnice Učiteljske škole Živana Miljković i Dušanka Đorđević – Duca.
Prve sudije u velikom rukometu
Malo su igrali veliki rukomet, a potom su kao studenti položili ispit za republičke rukometne sudije kod Gavrila Gojnića – Aleksandar Vukićević, Ljubodrag Popović i Tomislav Marović. Prvi je jedno vreme, u malom rukometu, nekoliko godina figurirao kao najbolji sudija u Jugoslaviji, Marović se “prešaltovao” u fudbal, a Popović je napustio studije, zaposlio se u fabrici kablova i jedan je sa Dušanom Jankovićem od prvih sudija u velikom i malom rukometu.
Utakmice u velikom rukometu sa uspehom je vodio Dušan Janković – Šane, ali se nije posvetio “pištaljki” jer je bio dugo godina ne samo sekretar RK Nikčević, Sloge, Mladosti i Opštinskog rukometnog saveza…
