Tihomir Doder – “Vidimo se u Hramu!”

0
400

Lepe vesti po navijače Jugovića nastavile su se i posle sjajnog završetka protekle sezone. Klub radi na tome da adekvatnim pojačanjima popuni sastav pred izazove u elitnom rangu i u proteklom periodu nekoliko sjajnih igrača došlo je u Kać.

Pored Nenada Savića, još jedan član zlatne evropske generacije Jugovića, Tihomir Doder potpisao je za klub u kojem je počeo, a vest da se “Kaćki princ” vratio momentalno je obišla celo mesto, ali i domaću rukometnu javnost.

U samoj najavi razgovora pominjemo nadimak “Kaćki princ”. Sećaš li se kada je nastao i kako? Kako se osećaš podovom toga?

  • Nadimak nastao te 2001. godine, na tribini kada smo igrali protiv Ivrija. U nekom od razgovora sa ljudima oko sebe, tadašnji sekretar kluba, Ranko Lončar, meni je nadenuo nadimak “Kaćki princ” a kapitenu Šterbiku “Kaćki vojvoda”. Sa tog jednog razgovora na toj jednoj čuvenoj utakmici, nadimci su se raširili prvo među navijačima, a kasnije i kroz medije, te su nas obojicu pratili po svetu, tokom karijere. Drago mi je da imam takav nadimak koji mi je kao mladom igraču predstavljao izuzetnu čast. Sada, on je velika odgovornost i obaveza.

Jedna od stvari koja se vezuje za ime Tihomir Doder je definitivno sjajan odnos sa kaćkom publikom. Kakav je osećaj videti da se on posle toliko godina nije promenio?

  • Osećaj je sjajan. Osećam se isto kao i prve godine u klubu. Posebna je čast videti i “klince” koji nisu bili rođeni za vreme mog prvog boravka u Jugoviću, a sada se raduju mom povratku u klub. Nadam se da ću opravdati očekivanja Kaćana na adekvatan način, jer naša ljubav i poštovanje su obostrani.

Kakav je tvoj odnos sa Mikijem Kajišem, legendarnim navijačem Jugovića?

  • Miki je moj lični prijatelj od prvog momenta dolaska u Kać 1994. godine. Prošli smo zaista dosta toga zajedno, kako stvari vezanih za rukomet, tako i onih van terena. Svaki put kada sam u Kać dolazio u proteklom periodu, obavezno bismo se videli, pa sam ga i sada tako pozvao na kafu. Kada sam ga obavestio da nisam tu samo u kratkoj poseti, već oblačim i plavi dres, mislim da nije bilo srećnijeg čoveka od njega i zbog toga mi je izuzetno drago. Odnos navijača i igrača Jugovića nikada nije bio onaj tipični igrač-navijač, već je puno više od toga. Naše prijateljstvo je jedan od brojnih pokazatelja toga.

Što se tiče broja 14 u Jugoviću. Da li uvek biraš taj broj i ima li neku simboliku?

  • Nema simbolike. Obično ne biram brojeve. Prvo sam u Jugoviću nosio 14, da bi mi u Kangasu zbog toga sačuvali taj broj, jer su mislili da je to ono što preferiram. To je bio lep gest, ali ipak, nije nešto što sam izričito tražio. U Vardaru sam nosio 8, u Metalurgu 17, u Izraelu 20. Ipak, sada po povratku u Jugović, uprava mi je rezervisala broj 14 koji sam nosio do sada u Kaću. Može se reći da sada u tome već ima simbolike.

Mnogi znaju da si pratio utakmice Jugovića protekle sezone u prenosima, a primetni su bili i “lajkovi” i komentari podrške na stranici. Kako je izgledala protekla sezona?

  • Gledanje Jugovića je uvek izuzetno emotivno. Pobeda popravi dan i osećaj je fantastičan, ali porazi su katastrofa i izuzetno mi teško padnu. Iako sam bio na potpuno drugom kraju našeg kontinenta, osetio sam svaki delić neizvesnosti dok se sezona lomila, ali onda i radosti, kada je povratak u elitni rang obezbeđen.

Kakav je osećaj ponovo biti u Kaću kao igrač Jugovića?

  • Za sada, osećaj je fenomenalan. Ali, da bih potpuno odgovorio, moram prvo da izađem na teren Hrama u dresu. Kada sam počeo da razmišljam o povratku u Jugović, saopštio sam to svojoj porodici i dobio sam izuzetno pozitivne reakcije kao odgovor. Ćerkina rečenica “Ništa lepše od toga da se vratiš da završiš tamo gde si i počeo” je razrešila dileme oko dolaska, ako su one uopšte i postojale. Svaki put kada bih se vraćao u Srbiju, dok sam igrao u inostranstvu, posle obilaska oca u Gajdobri, jedna od sledeći stanica bi bila dvorana Hram i Jugović. Čak i kada nisam bio tu, uvek sam pratio šta se dešava u klubu koji je moja druga kuća. Neopisivo mi je drago što sam opet ovde. Kada sam prošao ulicama Kaća, neposredno nakon potpisa, i odgovarao potvrdno na pitanja poznanika i prijatelja jesam li se to vratio, znao sam da sam doneo pravu odluku i ne mogu opisati koliko ne mogu dočekati početak sezone. Ma, početak priprema čak.

Odnos sa navijačima je jedna od glavnih tema našeg razgovora. Šta bi im za kraj direktno poručio?

  • Vidimo se u Hramu! U elitnom smo rangu, ekipe su jake, borba će biti ogromna. Njihova podrška će biti od neopisivog značaja, stoga se nadam da će okolnosti dozvoliti da imamo tog tzv. igrača više u vidu punih tribina. Lakše je tako doći do pobede, a lepše je tako i tu pobedu proslaviti.

LEAVE A REPLY

Please enter your comment!
Please enter your name here