Nakon debakla u prethodnom kolu na Ubu, “Vitezovi” su zbili redove i motivisano pristupili utakmici sa Vranjem kao bitnoj, ali ne i presudnoj za opstanak. Prosto rečeno ”matematika” im je govorila ”što možeš danas ne ostavljaj za sutra”. Nekoliko igrača još ”rovitih” od povreda iz prethodnih utakmica kao i zdravstvenih ”preskakanja” igračkih obaveza prosto su ovoj utakmici prišli sa odlučnošću da odbrane svoje bunjište. I na kraju, uprkos neizvesne završnice, ipak su uspeli u tome.
Sa energičnim prisupom od prvog sudijskog zvižduka domaćini su donekle zbunili goste koji su očito bili pod utiskom utakmice Obilića na Ubu, a ovu utakmicu otvorio je prvim od tuce golova koje je ove večeri razigrani Mandić postizao sa svih pozicija. Početno vođstvo domaćina (3:0 – 4. min) održavano je i pored ”buđenja” gostiju (6:2 – 7. min; 9:5 – 12. min: 11:7 – 15 .min) zbog čega je strateg “Žutih” već posle nepunih 18 minuta iskoristio dva tajm-auta. I umesto da su ove prinudne pauze donele nekakav boljitak gostima, one su još više doprinele sigurnosti domaćina čijim brodom su pored već apostrofiranog Mandića znalački ”upravljali” sigurni Sladić u napadu odnosno Tasić na golu. Bilo je u igri “Vitezova”, pored izuzetne borbenosti, lepih poteza koji krase ovu igru pa im se kapital uvećavao što su bili bliži odlasku na odmor (15:9 – 20. min; 18:11 – 23. min; 20:12 – 27. min). Nesumnjivo da je ono što je iskusna ekipa sa juga Srbije preživljavala u prvih trideset minuta nešto što nisu doživeli odavno u duelima sa ekipama sa kojima igraju u plej-autu.
U prvih desetak minuta nastavka utakmice “Vitezovi” su ispromašivali (sedmerac) ili pogubili lopti koliko za celo prvo poluvreme što se odrazilo i na semafor (22:19 – 41. min). Ni tajm-aut, ni višestruke izmene, nisu donele promene na bolje u igri domaćina koji su u prvih 20 minuta drugog poluvremena postigao svega tri gola! Produbljena zonska igra gostiju očito davala je rezultate na koju se nisu adaptirali domaći igrači, posebno mlađi, pa su razbranjeni Gašić i iskusni Čelica u napadu zadavali velike probleme “Vitezovima”. Kako je vreme odmicalo to su gosti uspostavljali rezultatsku ravnotežu jer su domaćini brzopletim i ishitrenim potezima vratili nadu gostima da možda i ostvare pobedničke snove (25:21 – 51. min; 26:23 – 54. min). Povratak u igru igrača koji su stvorili “Vitezovima” lep kapital u prvom poluvremenu, pre svih Mandića, poremetila se zona gostiju koji su u više navrata preoštrom igrom zaustavljali domaćine. Tasić je sa nekoliko vezanih odbrana ”ugasio” goste koji su imali izgledan rezultat za preoktet (27:25 – 57. min), da bi mirniju završnicu “Vitezovima” obezbedio Mandić sa nekoliko uspešno realizovanih sedmeraca. Nesumnjo da su gosti u drugom delu uložili veliki napor da anuliraju poprilični zaostatak, a od svega uspeli su da izbore pristojan poraz.
RK OBILIĆ – RK VRANJE 1957 29:27 (21:14)
Sala: USC ”Voždovac”
Gledalaca: 250.
Sudije: M. Alimpić (B. Palanka) – Z. Crnjanski (B. Palanka)
Sedmerci: Obilić 7 (6) Vranje 5 (4)
Isključenja: Obilić 2. min Vranje 8. min (DK – Đorđijević 53. min)
OBILIĆ: Ostojić, Savić 3, Gojković 2, Jovanović 1, Ivanić 2, Milutinović (kap), Čolović, Stojanović, Mandić 12 (3), Turudić, Stanić, Mitrović, Banduka 3, Sladić 6 (3), Tasić (13 odbrana / 1 sedmerac), Bećirović (trener: M. Pavlović).
VRANJE 1957: Gašić (12 odbrana), Denković, Rakić 4, Stevanović (kap), Vasić 5 (1), Popović, Španjević (1 odbrana), Petrović, Stanojković, Ristić, Čelica 8, Đorđijević 2, Milovanović 2, Čekić, Praštalo 6 (3), Dimitrijević (trener: Đ. Teodorović).
MVP igrač utakmice: Nenad Mandić (Obilić)
PRATITE NAS:
