- Za mene ništa bolje nego da dođem u svoju zemlju, da igram za klub iz Srbije koji ima velike evropske ambicije, da budem deo velikog projekta kluba, da mi deca žive ovde, da tu odrastaju. Znam da možda nije realno da pričamo o odličju na Evropskom prvenstvu, ali svi u reprezentaciji težimo ka tome, rekao je novi rukometaš Novosađana i adut Tonija Đerone u Nemačkoj za Mozzart Sport
Januar je mesec rukometa, groznica Evropskog prvenstva u Nemačkoj trese ljubitelje ovog sporta, a u smiraj 2023. godine erupcija u Novom Sadu, na Slanoj bari – Petar Đorđić je novi igrač srpskog šampiona Vojvodine. Najveći transfer nekog našeg kluba u prethodnoj deceniji i još jedan pokazatalj da Lale krupnim koracima idu napred, da se i dalje razvija projekat zvan „evropska Voša“.
Jedan od najboljih srpskih rukometaša, sa bogatim iskustvom u Bundesligi (Veclar, Flensburg i Hamburg), učesnik Lige šampiona sa beloruskim Meškov Brestom, osvajač Lige Evrope sa Benfikom, najbolji strelac drugorangiranog evropskog takmičenja u sezoni 2021/2022 odlučio je da u 33. godini stigne u srpsku Atinu, obuče crveno-beli dres desetostrukog uzastopnog prvaka Srbije.
Novosađani su zaokružili deceniju vladavine srpskim parketima, ali žele više, žele bolje. Osvajanje EHF kupa bio je temelj građenje lepe rukometne priče na Klisi. Vukašin Vorkapić, Stefan Dodić i sada Petar Đorđić – reprezentativci sa Svetskog prvenstva u Katovicama početkom godine deo su novog ambicioznog projekta. Luka Rogan je dete kluba, dobrim igrama se nameće Toniju Đeronu, dok je Miljan Pušica posle teške povrede procvetao u Voši za poslednjih godinu dana. Sve to miriše na još jednu uspešnu sezonu tima Borisa Rojevića koji je 2023. završio sa čak četiri trofeja. Rođeni Šapčanin odrastao je u Nemačkoj gde je njegov otac Zoran Paša Đorđić imao bogatu karijeru, nikada nije branio boje srpskog kluba. Sada se vraća korenima. Novi početak za bombardera razornog šuta, jednog od Đeroninih aduta na Evropskom prvenstvu koje kreće 10. januara.
- Zaokružio sam priču u Benfiki. Osetio sam da mi treba promena sredine, novi motiv. Igrao sam četiri i po godine u Lisabonu, zavoleo grad, zemlju, klub… Benfika će uvek da bude u mom srcu, ali sam želeo novu iskru. Za mene ništa bolje nego da dođem u svoju zemlju, da igram za klub iz Srbije koji ima velike evropske ambicije, da budem deo ambicioznog projekta Vojvodine, da mi deca žive ovde, da tu odrastaju. Nikada nisam živeo i igrao u Srbiji, pa je i to još jedan razlog zašto sam u Voši, rekao je Đorđić za Mozzart Sport posle potpisivanja ugovora do juna 2026. godine.
Otkud Vojvodina, kako je došlo do saradnje? Zatalasali ste učmalu srpsku rukometnu javnost.
- U ponedeljak se sve konačno završilo. Vidim da je to lepo medijski ispraćeno. Drago mi je što sam postao rukometaš Vojvodine. Pratim razvoj kluba. Znam Marka Vujina, većinu igrača, poznajem i rad trenera Borisa Rojevića. Dolazim punog srca, motivisan da pokažem na terenu da mogu još mnogo toga da pružim. Imam 33 godine, odlično se osećam. Vidim da klub raste i da će tek da bude veliki. Mađarska ima Vesprem i PIK Seged, Rumunija Dinamo Bukurešt, Hrvatska Zagreb, sad i Srbija ima Vojvodinu, ozbiljan klub koji ima velike ambicije. Trajala je ta priča neko vreme, na obostrano zadovoljstvo smo se dogovorili. Mislim da je prava stvar ono što radi Vojvodina, da će to biti odlično, pre svega za mlade igrače, da ne moraju rano da odlaze u inostranstvo, da i kod kuće ima klub koji može da isprati njihove ambicije. Tu su moji saigrači iz reprezentacije, Vorkapić, došao je i Dodić, imamo preduslove za nastavimo sa odličnim rezultatima i zašto da ne, uskoro zaigramo i u Ligu šampiona.
Nije vas bilo dva meseca na terenu zbog povrede ahilove tetive. Da li je sada sanirana?
- Sve je sada dobro. Dugo sam se mučio. I na Svetskom prvenstvu u Katovicama sam imao problema. Jesenas smo odlučili da moram da mirujem. Vratio sam se prošle nedelje na teren, bilo je i bolje nego što sam očekivao protiv Gimaraisa (10 golova prim. aut.), stigao sam do 1.000 pogodaka u Benfiki i oprostio se na pravi način.
Dotakli ste zvezde sa Benfikom 2022. godine. Zajedno sa Lazarom Kukićem podigli trofej Lige Evrope, što je najveći uspeh u istoriji portugalskog rukometa. Očekivao se dalji procvat, ali poslednjih godinu i po nije bilo sve idealno u taboru najpopularnijeg kluba u ovoj zemlji na Iberijskom poluostrvu. Da li ste se i zasitili u istoj sredini u kojoj ste već četiri i po godine?
- Došao je taj pehar Lige Evrope, što je veliki uspeh, možda i iznenađujući tada. Otišli su Lazar Kukić, Brazilac Rožerio Moraes, proteklog leta je i trener Čema Rodrigez napustio klub. Jednostavno, bio mi je potreban novi motiv, pa je dolazak u Vojvodini bio pravi potez. Kao igrač na neke stvari ne možeš da utičeš. Žao mi je što ta titula u Ligi Evrope nije bila zamajac za korak napred.
Imali ste ugovor sa Benfikom do 2025. godine. Da li je tu bilo problema oko raskida saradnje?
- Ja sam se isključio, o tome je vodio računa moj menadžer Milan Jokić. Najvažnije je da smo svi bili iskreni, rekli šta imamo, koje su nam želje. Prelepih četiri i po godine sam proveo u Lisabonu.
Sada sledi reprezentacija, Evropsko prvenstvo u Nemačkoj. Da li je ovaj šampionat onaj gde možemo da napravimo veliki iskorak, da se vratimo u sam vrh?
- Došao sam na okupljanje u Staru Pazovu motivisan. Uželeo sam se rukometa posle duge pauze, osećam i dalje glad. Sada slede pripreme, imamo dve nedelje dobro da se spremimo. Samo da nas povrede mimoiđu. Verovao sam da možemo da napravimo bum i na Svetskom prvenstvu u Poljskoj. Protiv Nemačke smo izgubili s golom razlike. Bilo je tu problema s povredama, nije branio ni Dejan Milosavljev. Kasnije je stigao meč sa Norveškom, vodili smo sa pet pogodaka, u nastavku smo pali… Na kraju je 11. mesto bio korak napred, ali mi želimo mnogo više. Ova selekcija raste i verujem da je ovaj šampionat taj gde možemo da napravimo nešto veliko.
Koji plasman bi vas zadovoljio u Nemačkoj?
- Uvek imam najveće ambicije, uvek pucam na medalju. Sad, mnogi mi kažu da to nije baš realno da odmah dođeš i budeš u vrhu kao što je bio slučaj u Katovicama. Pre toga smo propustili SP 2021. Svi u reprezentaciji težimo ka tome, da jednog dana stignemo do odličja. Imamo veoma jaku grupu, verovatno najujednačeniju na šampionatu gde svako svakog može da pobedi. Neki minimalan cilj je da uspemo da izborimo kvalifikacije za Olimpijske igre.
Na prethodna dva velika takmičenja, Evropskom prvenstvu u Segedinu i Svetskom prvenstvu u Katovicama na startu smo imali najlakše rivale, Ukrajinu i Alžir. Sada na premijeri u Minhenu (12. januar) najteži rival – Island.
- Fokus nam je sigurno na tom meču. Ne treba mnogo da gledamo napred, na velikim takmičenjima uvek treba da idemo od utakmice do utakmice. Island po kvalitetu može da osvoji ovo Evropsko prvenstvo, spadu u sam vrh. Oporavio se Gisli Kristjanson. Ove sezone se posle povrede vratio i desni bek Omar Ingi Magnuson koji igra fenomenalno za Magdeburg. Sigurno da bi nam pobeda u tom prvom meču otvorila velike mogućnosti u nastavku šampionata, samopouzdanje bi raslo.
Čini se da je na vašoj poziciji najjača konkurencija. Tu je starosedelac Uroš Borzaš, Marko Milosavljević je eksplodirao u Katovicama, dolazi i mladi Miloš Kos koji ima odlučnu polusezonu u Zagrebu.
- Drago mi je da mladi dolaze, da ulaze u sistem, da je konkurencija jaka. Od toga koristi ima reprezentacija. Znamo koliko možemo, znamo da protiv svakog možemo da igramo ravnopravno, zaključio je Đorđić.
PRATITE NAS: