Saopštenje na saopštenje – to je srpski rukomet ovih dana. Muški ili ženski, kao da je bitno. Mira nema.
Uroš Bregar, selektor ženske reprezentacije Srbije, uputio je pozive, međutim, na septembarskom okupljanju se nisu pojavile sve igračice. Tačnije, nedostaju njih četiri: Teodora Majkić, Aleksandra Stamenić, Teodora Veličković i Tijana Simić. Sve su iz Crvene zvezde, a odgovorni iz Rukometnog saveza Srbije odlučili su tim povodom da se oglase.
Poštovani sportski prijatelji,
Poslednjih dana svedoci smo nezapamćenih i nefer radnji kojima je izložen celokupan rukometni sport, sa više strana. Očigledno je da potreba rukometnog sporta za uvođenjem reda u organizaciju i konsolidacija stanja, kao i stabilizacija odnosa ne nailaze na odobravanje retrogradnih i surevnjivih pojedinaca, koji su uvek želeli da imaju sva prava a nikada odgovornost.
Ono što je najbolnije saznanje je da rukometne reprezentacije Srbije, koje svakom pristojnom i čestitom sportskom radniku i entuzijasti treba da služe na ponos i čast, sada već očigledno ”smetaju” upravo onima koji bi trebalo po sopstvenim htenjima i ostvarenim rezultatima u poslednje vreme da budu glavni nosilac razvoja i sveukupnog boljitka rukometnog sporta.
Najsvežija dešavanja, veoma teško prihvatljiva svakom iole razumnom biću, koja dovode do toga da se igračice vodećeg tima nisu odazvale pozivu reprezentacije Srbije! Pod sloganom „ja mogu sve” jedan moćnik tog kluba je pokušao i ovog puta da manipuliše igračicama, ali i javnosti, međutim to mu ovog puta neće poći za rukom, jer će Rukometni savez Srbije uvek i prvo iznad svega zaštiti reprezentaciju Srbije, najveću svetinju sporta.
Čovek koji se poziva na srpstvo je ne tako davno, pre svega nekoliko meseci želeo da istera svoju pravdu misleći da ima veliku ulogu u srpskom rukometu kad je u Zrenjaninu pokušao da odvede svoje igračice sa priprema reprezentacije. Tek kad mu je bilo predočeno da će reprezentativke snositi posledice prema pravilniku RSS, on je uz najprizemnije uvrede i pretnje odustao od namere.
Međutim, sada su se njegove namere ponovile obeshrabrivanjem igračica, reprezentativki, da se ne odazivaju pozivima za državnu reprezentaciju, bez ikakvih skrupula i traženjem krivice u svemu i svakome samo ne u samima sebi. Nedopustivo je da se jedan čovek, lider kluba i moćnik, kako za sebe misli, tako ophodi ni prema reprezentaciji, ni prema svojim igračicama, koje će na kraju jedine snositi odgovornost.
Rukometni savez Srbije biće prinuđen da pokrene disciplinski postupak protiv igračica Crvene zvezde jer se nisu odazvale pozivu i spreman je da drakonski, pravilnikom propisanim maksimalnim novčanim kaznama izrekne i suspenzije za igračice, a posle pomenutog incidenta u Zrenjaninu, one su daleko rigoroznije. Ovim postupkom RSS će na ovaj način preduprediti ovakve nefer i neviteške postupke ostrašćenih pojedinaca, pa makar oni bili i najznačajniji činioci naših ponajboljih klubova. Želje i ambicije, ma kakve god bile, za sportskim postignućima i ostrašćenost za dobijanje funkcija su jedno, a nacionalni sportski interesi i nastupi za državne reprezentacije su ipak ono čemu svi težimo i čime se ponosimo i tu ne sme biti nikakve površnosti niti iskazivanja ličnih interesa. Gledajući rukometno, rukometne reprezentacije Srbije su najvažnije i najposebnije, ono što nas vezuje i ono što volimo.
Neverovatno je da mlade rukometašice, a to je upravo slučaj u ovom trenutku, nemaju predstavu o značaju i odgovornosti da je izuzetna sportska i lična vrlina braniti boje državne reprezentacije. I ne samo vrlina, već najveća čast i obaveza, jer zdrav patriotski naboj i emotivan odnos prema državnim reprezentacijama je nešto o čemu svako, od trenutka kad postane svestan, i sanja i želi.
Bahatom ponašanju i raznim torturama od čelnika šampionskog tima su mesecima izloženi mnogobrojni rukometni radnici, sudije, delegati, selektor reprezentacije Srbije, kao i vodeći ljudi Rukometnog saveza Srbije, koji će ovog puta jednom za svagda tome stati na put.
Upravni odbor Rukometnog saveza Srbije