Ovo je veliki uspeh i ujedno promocija rukometa, ali i Grada Nova Gradiška. Tim povodom razgovarali su predstavnici kluba sa Predragom Paurevićem-Perom, predsednikom društva rukometnih veterana grada Nova Gradiška. Evo šta je rekao:
Iz Novog Sada s međunarodnog turnira rukometnih veterana vratili ste se kao pobednici. Šta vam to znači kao ekipi posebno zato što kažu da je turnir u Novom Sadu jedan od najjačih u regiji?
- Tako je, vratili smo se kao pobednici. Prošlih godina naša ekipa je uvek bila u samom vrhu. Osvajali smo druga i treća mesta nekoliko puta. I sami znate da na veteranskim turnirima nastupaju bivši vrhunski igrači od kojih neki mlađi veterani još aktivno pomažu svoje podmlatke u Klubovima. Ove godine osvojili smo prvo mesto a da titula bude vrednija nastupili smo u grupi 35+ iako velika većina naših igrača ima 45+ godina.
- Turnir u Novom Sadu je zaista u top 3 turnira po veličini i snazi u ovom delu Europe. Mnoštvo odličnih ekipa dolazi da odmeri snage na ovaj turnir… Mnoga poznata i slavna imena pojavila su se i ove godine te smo protiv njih i igrali.
- Ekipa RVNG zaista je najveći promoter grada Nove Gradiške u regiji. Naši uspesi, naša energija, naša prijateljstva i aganžman uveliko predstavljaju Grad i dovode do poslovno-prijateljskih odnosa s mnogima. Najbolji primer je Memorijalni turnir u Novoj Gradiški koji okuplja 25 ekipa koje popune sve smeštajne kapacitete u gradu. Svi ti ljudi dolaze zbog nas, zbog dobrog rukometa, zbog starih prijatelja, druženja. Sve se to spoji u jedno i dobije se lepa sportsko-prijateljska priča.
- Što se tiče rezultata i plasmana mogu istaknuti da svi mi bivši sportisti i volimo da pobeđujemo. Svima nam je to u krvi. Onaj ko govori da je važno učestvovati u dubini duše ipak želi biti najbolji. To je razmišljanje svakog sportiste. Važno je samo čuvati zdravlje protivnika i ne naneti nekome neku težu povredu. Volimo pobediti – MAKAR I U BELI !!!
- Za učešće na turniru u Novom Sadu moram se posebno zahvaliti našim prijateljima iz ekipe Goražda koji nisu kao ekipa nastupali, ali su petorica nastupili za našu reprezentaciju(Šahinović, Hubjer, Sijerčić, Homoraš, Harbinja). Nama je to bila velika pomoć jer je naš proslavljeni član Mladen Ivanišević zbog operacije kolena je bio sprečen.
- Svi igrači trenutno su se zaželeli odmora pa samim tim planiramo sledeći turnir u maju kod naših suseda i velikih prijatelja u Starom Petrovom Selu. Nadalje slede Bjelovar, Tuzla, Goražde… nije nam – lako…
- Ovim putem se zahvaljujemo našim vernim sponzorima i prijateljima Kluba, našem gradonačelniku Vinku Grgiću i Savezu sportova koji prepoznaju naš rad i svojim donacijama pomažu rad društva.
Ponešto i o domaćinima
Rukometni klub „Novi Sad 021“ nastao je i osnovan 2006. godine i nastavio je rad dotadašnje uspešne sportske rukometne sekcije tvrtke „Rafinerije Novi Sad“ pod čijim su imenom ranije i nastupali na turnirima veterana i lige Naftne industrije-rekao je Petar Vokić-Peka, sportski direktor Kluba.
Dodao je i sledeće:
- Naravno zbog poznate situacije kako u društvu tako i u tvrtki odlučili smo se da osnujemo naš klub pod imenom ,,Novi Sad 021″.
U tom vremenu od kraja 90- tih pa do našeg osnivanja 2006. godine postojalo je jako malo turnira za veterane .Posećivali smo Tivat koji je u to vreme preuzeo ulogu čuvenog turnira iz Umaga, Osijek, Prijedor i kroz mnogobrojne razgovore mnogih naših prijatelja i uz pitanja zašto mi ne organizujemo turnir jer bi vrlo rado došli u naš grad došlo je i do toga.
Od kada organizujete turnire, kada ste počeli i koliko je ekipa bio na početku?
- Bilo je iskreno svakakvih komentara…
- Šta će nam to kad je najlepše ići u goste na turnire, to je velika odgovornost obaveza… Ipak odlučilo se početi sa turnirom 2006. godine.
- Prvi turnir u Novom Sadu je posetilo 8 muških i 6 ženskih ekipa. Bio je to naš maksimum s obzirom na uslove koje smo imali u to vreme premda je bilo još zainteresovanih.
- Kada prođe prvi turnir većina misli prošlo je, dobro je, nije strašno… A 2-3 čoveka sve konce vuku. Imali smo podršku tvrtke i sve je odmah drugačije, današnji mnogobrojni organizatori turnira će razumeti. Osobno ja i par članova kluba nismo se zadovoljavali postignutim s Prvog turnira, imali smo sitnih propusta (kao i većina), ali ako želimo dalje organizovati turnire moramo učiti na greškama i pružiti puno više…
- Moram napomenuti da smo puno toga naučili ili „ukrali“ od naših prijatelja oko organzacije turnira iz Tivta, Osijeka… Ti turniri su bili evropska prvenstva. Naš turnir je išao postupno uzlaznom putanjom jedan za drugim, godine su letele i sve je polako postalo rutina.
- Turnir je iz godine u godinu rastao brojem ekipa i postao jedan od najposećenijih u regiji. Posećuju nas ekipe iz svih država iz regije, okruženja i ima dosta ekipa koje žele doći, ali jednostavno ne možemo primiti sve zainteresovane.
- Ove godine na 14. turniru je učestvovalo 30 ekipa. Već drugu godinu uveli smo 2 kategorije u veteranima +35 -mladi veterani (10 ekipa) +45 stariji veterani (12 ekipa) i veteranke (8 ekipa ) jer imamo ekipnih mogućnosti, a i da bi zaštitili starije veterane. Pojavljuju se nove ekipe Mladih veterana i teško je starijim veteranima nositi se s njima.
Koji su vam ciljevi organizovanja i održavanja turnira uz promociju rukometa kao sporta?
- Cilj našeg turnira je pre svega druženje, promocija našega grada, Novog Sada, Vojvodine i Srbije. S sudijama se poznajemo godinama, a naša prijateljstva su i više od toga. Ono što nas je održalo ovih 20 godina i 14 godina organizovanja turnira su isključivo prijateljstva i ljudski kvalitet. Stav naše ekipe oduvek je bio da moramo najpre biti domaćini na svom turniru, da rezultat bude u drugom planu (nikada nismo osvojili svoj turnir), a svoje sportske kvalitete ćemo graditi na gostujućim turnirima. Ljudi vole i ekipe sa ponosom govore da se na našem turniru i u gradu Novom Sadu osećaju više nego domaćinski.
- Posle svakog turnira za neke pojedince dolaze opuštanja (većina se opušta na turniru), ali i standardne životne obaveze. Što se tiče naših gostovanja moram napomenuti da nam je najpre preko potreban odmor, a ekipa Novog Sada 021 ima pozive sa skoro svih turnira iz regije, iz evropskih zemalja i evropskih prvenstava. Svuda je dobro došla. Idemo na dosta turnira, ne možemo ići na sve, ali i ima previše turnira. S pojavom previše turnira (Novi Sad nema taj problem) moram napomenuti da se mnogi novokomponovani organizatori turnira ne trebaju služiti „raznim igrama“ oko dolaska ekipa na njihov turnir, a ne odlaska na neki drugi. Kvalitet turnira će uvek isplivati jer svatko za ,,SVOJE PARE IDE GDE MU JE LEPO I GDE SE PRIJATNO OSEĆA”.
- Sa velikim zadovoljstvom radujemo se novim druženjima i odazivaćemo se i posećivati turnire dok nas zdravlje, biološki sat i mogućnosti služe.
- Za kraj zahvalio bih se na svemu i pozdravio svih 14 ekipa Međunarodnog rukometnog turnira u Novom Sadu, sve ekipe koje nisu bile s nama ove godine i sve ekipe organizatore turnira u 2019. godini. Vidimo se i 2020. u Novom Sadu…
