Slavko Goluža više nije trener Zagreba. Njegov treći mandat u klubu trajao je deset meseci. Na klupu je došao 17. novembra prošle godine. Dovršio je prošlu sezonu sa dva domaća pehara, prolaz u Ligi šampiona nije dosegnuo, počeo je novu sezonu, ali nije dugo izdržao.
Presudila mu je utakmica protiv Kila u Areni. Tačnije, ona je bila samo povod za promenu, kap koja je prelila čašu. Da ne bude zabune, Goluža nije smenjen zbog poraza od Kila. Prvo nije smenjen, već je napisano s obe strane da je to bio sporazumni razvod, ali kako se kaže “nije…, nego…”. Drugo, niko nije ni očekivao da će Zagreb pobediti Kil, ali definitivno niko nije ni mislio da će tako loše izgledati na startu Lige šampiona. Možda je neko mislio da će biti lako, ali nije to baš tako. Kil je preozbiljna evropska ekipa.
U rečima direktora Vedrana Šupukovića može se iščitati dosta toga.
- Jako nam je bilo važno da izgledamo pristojno na startu Lige prvaka. Nitko nije mislio da ćemo sigurno pobijediti Kiel, ali nitko nije očekivao da će ljudi nakon 10 minuta jesti kokice i prešaltavati tv programe, jer mi smo izgledali nedostojno Lige prvaka. Znate, jako puno truda ove godine je uloženo da se uopće pojavimo u Ligi prvaka, jako puno truda je uloženo da se zatvori financijska konstrukcija, jako puno je uloženo u animiranje svega, EHF je taj susret proglasio utakmicom kola, poslao svoje značajne ljude u Zagreb, mi smo sa svoje strane željeli da ljudi koji nam mogu pomoći dođu i uživaju u utakmici, a za uzvrat smo dobili ništa, dobili smo utakmicu kojoj je sve nakon 10 minuta bilo odlučeno, u kojoj ni na koji način nismo bili konkurentni Kielu. Bilo je pomalo neugodno. Vidjeli ste Celje u prije neki dan u Danskoj, Celje koje ima duplo manji proračun od nas, izgubili su u zadnjim sekundama. Oni mogu, a mi ne. I jednostavno, više nije išlo.
Nije se dogodilo odmah nakon Kila, Goluža je u subotu vodio ekipu i pobedio Sesvete koje su izgledale baš onako kako je Zagreb trebao da izgleda protiv Kila. No, za vreme drugog dela utakmice prošireni sastav UO kluba, odlučio je da se rastane se s Golužom koji je samo dva meseca pre između tri kandidata, kada mu je istekao prvi ugovor, izabran da nastavi posao. Za trenera su konkurisali Zdravko Zovko i Toni Čolina trener Izviđača iz Ljubuškog. Odluka je pala na Golužu, no nakon toga očito nije došlo do očekivanih pomaka. E sad, svakako da nije dobro da se treneri menjaju na taj način i posebno ne na početku sezone, jer to u globalu naružuje sliku kluba, imidž koji je građen godinama i zbog kog i danas traje u Ligi šampiona. Istina je i to da je teško biti trener Zagreba, da su zahtevi veliki, da finansijske realnosti nisu u svakom trenutku podrška, ali svi koji dođu svesni su svega kada prihvataju takav posao i trebaju da znaju s njim da se nose. Biti trener Zagreba i bilo kog drugog nije isto. Zato je suludo misliti da je neko očekivao pobedu protiv Kila, ali svako je mogao očekivati konkurentniji Zagreb barem 40-50 minuta.
Ekipa možda nije top, određuje je finansijska konstrukcija, ali je puno bolja od onog što pokazuje na terenu trenutno. Činjenica je da zadnje dve nedelje pre Kila nisu odigrali ništa ozbiljnije (?), da nijednom u svemu odigranom nisu bili kompletni, ali je činjenica da pre starta Lige šampiona to niko nije video kao neki dramatičan problem, niti bilo koga sa strane ko dođe da gleda to mora zanimati.
Goluži ova situacija sigurno ne ide na ruku i šteta je načina na koji se dogodila, jer svakim ovakvim potezom smanjuje se lista trenera koji su interesantni za visoke dosege. A biti trener Zagreba uvek znači i nešto više… No, u vrhunskom sportu je to tako, teško neko može smeniti 16 ljudi. Trener odgovara za ono kako mu ekipa izgleda na terenu i to je jednostavno osnovni zakon. A Zagreb na počeku sezone nije izgledao dobro, tačnije ne izgleda dobro.
Nekoliko pitanja se nameće. Prvo, zašto Miloš Kos ne igra odbranu, a igra samo napad? Zašto ako mu je dolazak iz polukontre najveći adut, a Zagreb ima talenta kakvog nije imao dugo. Napraviti od takvog igrača poluigrača je greh. Zašto Filip Glavaš koji je došao kao prvu krilo reprezentacije ne igra ni jednu sekundu protiv Kila, koliko god Čupić bio vredan ovoj ekipi. Može i Ćavar pomoći Dibirovu, sigurno, jer ni Timuru sa 40 godina nije lako. Zašto protiv Sesveta ne igra više Faljić koji se protiv Kila pokazao najboljim izborom Zagreba na pivotu makar je bio u trećem planu kao i Sirotić prošle godine do Visle, zašto je Sirotić samo pomoćna radna snaga, a uverljivo je najbrži Zagrebov igrač i s njim ekipa igra znatno brže, ili je na taj način izgubljen Kavčić kao džoker adut što se prošle godine pokazalo odličnim. Ustvari, osnovno, kako god da jeste, Zagreb mora da igra sa svih 16 igrača, jer je to jedini način da s ekipama u Ligi šampiona održi visoki ritam. To nije pravilo Zagreba, to je pravilo današnjeg rukometa koji i Zagreb kao i svi ostali moraju poštovati. Zato Duvnjak u Kilu ne igra 60 minuta, zato igra neki Faust umesto Ekberga s kojim ne može u istu rečenicu, zato igra Gurbindo makar je jednom nogom u penziji umesto Rajnkinda… Za to se svaki igrač mora prepoznati kao koristan u ekipi. Uvek postoje prvi i drugi, ali ekipu čine svi. I ekipa je ta koju svi uvek izdvajaju kao najvažniju.
Zagreb je u jako teškom ritmu, Andija Nikolić će pokušati da ga smiri, ali je definitivna činjenica da Nikolić nije došao da bude prvi trener i da će Zagreb tražiti rešenje da mu se pomogne. Sledeća stanica Lige šampiona je PSŽ, to ne izgleda previše povoljno, ali do dolaska Kolštada za dve nedelje u Arenu neke stvari se moraju pomaknuti. Mera nije popularna, Goluže kao trofejnog trenera je šteta kao i Obrvana pre njega i mladih snaga Vorija i Šole, ali Zagreb ima svoja pravila i koliko god su ona bila iznenađenje u subotu uveče, iznenađenja ustvari nije bilo. Samo je moment bio malo neobičan. A Zagreb to sigurno nije želeo i sigurno znamo da u ovom trenutku nemaju rešenja za tu poziciju. I koliko god neko ne prihvatao istinu, samo je Veselin Vujović u dva mandata uspeo da se nosi sa svim Zagrebovim realnostima. Rezultat to uvek savršeno pokaže. U sportu je samo rezultat taj.
Zagreb je u poslednjih 30 godina osvojio 30 titula prvaka Hrvatske, 28 Kupova Hrvatske, jednu SEHA ligu, dvaput bio prvak Evrope, još tri puta igrao finale Lige šampiona. Vodili su ga hrvatski selektori Zovko, Kljaić, Červar, Goluža, Arslanagić, velika svetska rukometna imena kao Veselin Vujović, Zlatko Saračević, Igor Vori, Vlado Šola… Njegov dres nosili su najveći svetski rukometaši Ivano Balić, Domagoj Duvnjak, Mirza Džomba, Frank Loke, Andrej Lavrov, Mirko Bašić, Irfan Smajlagić, Patrik Čavar, Kiril Lazarov…
Učestale promene naravno nikom ne leže kao svi spomenuti dosezi, no to je jednostavno sudbina kluba kao što je Zagreb u ovim okolnostima koje su poslednjih godina teže nego ikad pre, jer Evropa finansijski raste i jako je teško pratiti taj ritam.
Evo spiska trenera koji su od ‘90 do danas vodili Zagreb.
Kasim Kamenica (1988–1990)
Zdravko Zovko (1990–1994)
Vinko Kandija (1994–1995)
Abas Arslanagić (1995–1996)
Josip Glavaš (1996–1998)
Velimir Kljaić (1998–1999)
Zdravko Zovko (1999–2000)
Lino Červar (2000–2001)
Nino Marković (2001–2003)
Silvio Ivandija (2003)
Lino Červar (2004–2009)
Nenad Kljaić (2006-07)
Ivica Obrvan (2009–2012)
Nenad Kljaić (2010-11)
Slavko Goluža (2012–2013)
Boris Dvoršek (2013–2014)
Veselin Vujović (2014–2016)
Silvio Ivandija (2016–2017)
Slavko Goluža (2017)
Kasim Kamenica (2017)
Zlatko Saračević (2017–2018)
Lino Červar (2018)
Branko Tamše (2019)
Veselin Vujović (2019–2020)
Igor Vori (2020)
Vlado Šola (2020–2021)
Ivica Obrvan (2021–2022)
Slavko Goluža (2022-2023)
PRATITE NAS:
