Intervju sa Aleksandrom Cenićem: Iz Leskovca u Barselonu!

0
536

Rukometom si počeo da se baviš u rodnom gradu Leskovcu. Igrao si za RK Meteor koji je “izbacio” velike talente. Opiši nam ukratko tvoj period u Leskovačkom klubu?

RK Meteor Leskovac je prvi klub gde sam učio svoje prve rukometne korake u kome sam proveo 4 godine, posle sam presao u RK Hisar Leskovac gde sam usavršavao već naučeno u prethodnom klubu. U Hisaru mi je trener bio moj otac i da nije bilo njega možda ne bih znao ni upola rukometa što sada znam.

Dobio si ponudu Partizana koju nisi  odbio, zaigrao si i svojim igrama si se nametao treneru. Da li se puno očekivalo od tebe obzirom da si veoma mlad igrač?

Da prihvatio sam poziv RK Partizana, da dođem da odigram turnir za njih u Brčkom i Novogodišnji turnir u Beogradu (gde su me ljudi iz Barselone i skautirali), znajući da je Partizan jedan od najboljih klubova u zemlji. A da li se puno očekivalo od mene, ja mislim da jeste, ali sam ja svojim igrama opravdao očekivanja.

Skautirali su te iz velike Barselone, kako kažu “ovaj mali je vanserijski talenat”. Pozvali su te u svoje redove što si prihvatio. Kakva je rukometna škola Barselone? Da li si se teško uklopio u španski sistem rada?

Prihvatio sam poziv Barselone, zajedno sa porodicom i menadžerima procenio sam da je to mesto gde ću stvarno vredno raditi i gde ću ja napredovati!!! Život u La Masiji (gde živim) je vojnički, od buđenja u 7 ujutru pa u krevet u 23h, ali znam da je sve to za moje dobro. Rukometna škola Barselone je stvano na visokom nivou, ponekad na treningu bude i 5-6 trenera, glavni trener, kondicioni, trenera za odbranu, golmana, indivudualni… I stvarno brinu o meni, tako da sam se dobro uklopio.

Nastupao si i za pionirsku reprezentaciju Srbije gde si ušao u uži izbor (u opticaju je bilo oko 200 igrača).  Kako bi ocenio to iskustvo?

Da, nastupam za reprezentaciju Srbije i moram priznati da mi je velika čast što sam u tom timu i što branim boje svoje zemlje. Iskustvo je neopisivo i neverovatno.

Šta je bio tvoj cilj kroz sve ove godine? Šta bi poručio svojim vršnjacima, šta je bitno da se dođe tu gde si ti trenutno?

Moj cilj je bio zaigrati za reprezentaciju Srbije i za neki dobar inostrani klub, što se i ostvarilo, ali me i dalje čeka još dosta rada i truda da bih dostigao druge ciljeve koje sam postavio sebi. Svima bih poručio da vredno rade i treniraju i da veruju u sebe i da ne odustaju, kad tad će se rad isplatiti.

LEAVE A REPLY

Please enter your comment!
Please enter your name here