INTERVJU: Ivan Lapčević – “Toni Đerona je imao početničku sreću – Mađarska je pokazala da ništa nije uradio!”

0
1756

Legenda iz Aleksandrovca, Ivan Lapčević je nakon debakla Srbije na Evropskom prvenstvu 2024 izdvojio svoje vreme i govorio je za naš portal o aktuelnim temama. Već smo radili intervju sa čovekom koji dolazi iz Aleksandrovca gde je počeo karijeru a zatim je nizao klubove poput Železničara (Niš), Barselone, Gumersbaha, Vesprema, Puerto Sagunta i Romanje. Igrao je za SR Jugoslaviju, SCG ali i Srbiju. Najbolji plasman je ostvario 1999. godine sa svojim kolegama u Egiptu (3. mesto).

Sada je diplomirani sportski menadžer i trener, koji svojim ogromnim sportskim iskustvom i stručnim znanjem pomaže mnogim sportistima da ostvare svoje sportske ciljeve. Kroz studije kao i brojne seminare i edukacije širom sveta, usvojio je one najbolje i tako razvio različite sisteme pristupa sportskoj karijeri i psihologiji sporta. Stvorio je SPQ sistem sportske inteligencije, kao ključnom faktoru za postizanje uspešnih sportskih rezultata, koji služi za otklanjanje različitih unutrašnjih blokada koje sprečavaju sportistu da ostvari svoj pun potencijal. Na taj način, približio je mnogima značaj psihološke pripreme u sportu, sa akcentom na sportskoj inteligenciji, koja podrazumeva izgradnju borbenog, istrajnog i nesalomivog karaktera, koji treba da dovede sportistu do željenih sportskih snova. Ivan je inovator, savetnik, saradnik, čija je životna misija da pomaže ne samo sportistima, već svim ljudima širom sveta.

Srbija je učinila veliku stvar jer se plasirala na EP 2024. Nakon 14. mesta pre dve godine, sada su mediji pisali kako je vreme za velike stvari. Da li igrači osećaju taj pritisak javnosti?

  • Nezavisno od prošlosti sportski život sam po sebi nosi ogroman pritisak u svakom trenutku. Taj pritisak se pojačava u važnijim takmičenjima, tako da nezavisno da li je neko bio 14 ili 8 ili prvi imaće pritisak velikog takmičenja i velikog očekivanja koje se nameće samo po sebi, a vezano je za sportski život. – Počinje legendarni bek intervju za Rukometni Žurnal.

Sigurno je Srbija na ovom prvenstvu imala najtežu grupu. Mnogi kažu „grupa smrti“. Da li i Vi mislite tako?

  • Naravno da ne mislim tako. Mislim da je Makedonija bila u grupi smrti, jer da bi prošla dalje treba da pobedi domaćina Nemačku pred 50.000 gledalaca i Francusku. Grupa u kojoj je igrala Srbija je bila ništa više do obična grupa poput ostalih grupa.

Tog 12. januara su „Orlovi“ počeli prvenstvo od 18 časova protiv jako dobre selekcije Islanda. Nakon 11:10 na poluvremenu su „Orlovi“ uzleteli i imali dva boda u džepu. Usledio je neshvatljiv pad i „Ribari“ dolaze do velikog boda. Šta biste rekli o toj utakmici?

  • Decembra 2000. godine grupa reprezentativaca koji su igrali u domaćoj ligi, među kojima sam bio i ja naporno se spremala tri nedelje u strogom karantinu. Jutarnji trening tri sata ozbiljnog drila sa tegovima, medicinkama, sklekovima, skokovima, šprintevima – ručak, popodnevni odmor pa novih tri sata tehnika i taktika – večera i onda kad si željan slobode večernja šetnja, kafić, opuštene priče ništa od toga jer posle večere sastanak, psihička priprema i analiza protivnika za predstojeće svetsko prvenstvo koje dolazi u januaru 2001., za malo više od mesec dana. Nakon tri nedelje drila grupi se pridružili reprezentativaci iz inostranstva (oni najbolji igrači koji su igrali u Namčkoj, Španiji) i dril se nastavio do početka svetskog prvenstva. Pred početak prvenstva Pokrajac tadašnji selektor je rekao kratko – “Setite se šta ste sve uradili u ovom pripremnom periodu. Sada je vreme da razumete zašto ste sve ovo radili. Radili ste sve ovo zbog samo jedne jedine lopte. Sve ste ovo radili da bi ste na jednoj lopti  bili brži od protivnika, jer će uvek samo jedna lopta odrediti vaše mesto na ovom svetskom prvenstvu”. I uvek je to jedna lopta, iako tako ne izgleda. Tako je bilo protiv Islanda, Španije i Švedske na tom svetskom prvenstvu tako je bilo na svim ostalim prvenstvima, tako je ostalo i na ovom prvenstvu. Jedna lopta odlučuje tvoje mesto, tvoj status i tvoju budućnost. To je lopta za koju se krvavo radi i koja mora da se zasluži. Ko to shvati taj je i osvaja!!!

Bilo je jako teško vratiti se u kolosek posle Islanda. To se pokazalo protiv Mađara koji su zasluženo slavili. Banhidi je bio nezaustavljiv. Zbog čega Srbija nije imala lek za pivote na ovom prvenstvu?

  • Najčitanija knjiga svih vremena posle Biblije je “Alhemičar” Paula Koelja. Pastir Santijago kreće u ostvarenje svog sna. Na početku mu se stvari otvaraju i izgleda da će biti lako. Taj uspešan početak Koeljo definiše kao početničku sreću. Ova početnička sreća definiše globalni cilj celog putovanja i pokazuje da je stvari moguće dostići. Nakon ove početničke više nema sreće. To je kao ohrabrenje univerzuma na putu do cilja. Kasnije se cilj ostvaruje posvećenošću i akcijom. Toni Đerona je dobio početničku sreću pobedivši jednu veliku Francusku na početku svog mandata. Poklon univerzuma da se vidi da se može, ali ako se bude to i ostvarilo. Da se radilo kako treba u prethodnim godinama njegovog mandata na ovom prvenstvu je Srbija trebalo da bude u rangu sa Francuskom, čak i bolja od nje, ali ne srećom nego realnim kvalitetom. Utakmica sa Mađarskom pokazuje da on praktično ništa nije uradio u vremenu svog mandata. Apsolutno ništa!!! Svaki trener zna da imamo fizičku, tehničko-taktičku, psihičku pripremu u sportu (imamo još i teorijsku i integrativnu ali nam one nisu bitne u ovom kontekstu) Mađari su nas fizički odnosili, tehničko-taktički nadmudrili i psihički pobedili. Na svim ovim elementima se radi i planira rad i razvoj. U vreme njegovog mandata koje nije malo vreme planskim radom svaki igrač je trebao da bude bolji u svim ovim sportskim sposobnostima i da ukupan kvalitet ekipe bude drastično bolji. To je kolektivan i individualan plan koji se pravi, koji postoji i koji se sprovodi. Svaki reprezentativac ako to hoće da bude ima svoj plan i posvećuje se njemu svakog dana po pola sata. To nije puno vremena da se odvoji za reprezentaciju. Pošto su igrači u raznim zemljama obavezan “online” sastanak svakog ponedeljka od 21 do 22h svi igrači i stručni štab gde se priča o tome kako kome ide u sprovođenju plana i gde se diskutuje o novim idejama, pripremama, protivnicima. Gde se pravi hemija, zajedništvo i gde nema praznog hoda od nekoliko meseci i koji mora da se popuni u ionako malom vremenskom periodu priprema za prvenstvo. I ovoga puta išlo se na sreću, kao i svake godine godinama u nazad. Mađari su pokazali pored fizičke i tehničko-taktičke pripreme da mi smo i psihički jako jako nespremni. Greške protiv Islanda pokazuju psihičku spremnost, ali nikom ne pada na pamet da se i na tom planu ozbiljno radi.

Poslednja utakmica koja je bila zlata vredna. Crna Gora koja je ispala sa prvenstva i Srbija koja mora da slavi pobedu i čeka pobedu Mađarske (desila se). Ipak, srljali su „Orlovi“ iz greške u grešku i može se reći da je selektor učinio puno taktičkih grešaka. Borozan i B. Vujović su bili nezaustavljivi. Šta je po Vašem mišljenju falilo Srbiji na toj utakmici?

  • Moram da priznam da su me Crnogorci prijatno iznenadili, jer ruku na srce oni nemaju vedete koje igraju za klubove učesnike Lige šampiona, kao na primer Island ili Mađarska. Međutim oni su od svih bili bolji i da nisu imali taj strah od uspeha, da su mogli da poveruju u to da zaslužuju da pobede sve tri utakmice oni bi to i uradili. Posebno mi je drago zbog mog velikog prijatelja Vlade Šole i mog cimera sa Olimpijskih igara Petra Kapisode. Mislim da oni trebaju biti zadovoljni sa onim što su pokazali za razliku od nas koji ni u toj utakmici nismo pokazali ništa, osim individualnih kvaliteta nekih naših igrača u pojedinim situacijama. Mogli smo da pobedimo. Trebali smo da pobedimo, ali je možda bolje što nismo, jer bi možda nastavili da živimo u iluziji, da se nadamo i kao po pravilu se razočaramo. Taj poraz sklanja tu iluziju i poziva na jednu definitivnu i drastičnu promenu i to ne samo promenu selektora, već neophodnu promenu celokupnog sistema!!!

Pognute glave su reprezentativci Srbije napustili teren i ovo je drugi najgori plasman u istoriji države. Kako biste ih Vi sada motivisali?

  • To su sve sjajni momci, dobri ljudi i dobri drugari. Oni nemaju nijedan razlog da spuštaju glave, jer daju uvek sve od sebe. Pre mi matori trebamo da spustimo glave i priznamo da ih guramo u vatru i krijemo se iza njih. Šta je ono što dobivaju od nas? To je taj zastareli sistem u fazonu – Momci moramo da damo gol i ne smemo da ga primimo i tako više puta ako hoćemo da pobedimo- Bukvalno naš sistem se svodi na ovu frazu. Borite se, borite se. Poginite. Momci poginu, padaju na glavu, kolena. Pucaju im kosti, nos usta. Izgube, a naša konstalacija je ona čuvena istorijska – Momci niste se dovoljno borili. Gde više. Potpisujem da se reprezentacije sa Balkana uvek najviše bore. Daleko više nego na primer Skandinavci i najčešće izgube od njih. Ljudi nije uvek do borbe. Moramo srušiti to opravdanje da ne pratimo promene vremena. Graditi i izgraditi sistem koji funkcioniše nezavisno od Pere, Mike, Laze. Barselona, Vesprem, Francuska, Danska ko god da je trener, ko god da su ti igrači koji se stalno menjaju su uvek u vrhu uvek u borbi za šampiona!!!

Gledajući komentare po društvenim mrežama, mnogi kažu da je upravo Đerona kriv a pucali su kivni navijači i na Savez. Koga biste voleli da vidite na „vrućoj stolici“?

  • Menjaju se treneri u reprezentaciji stalno. Više ni ne znam ko nije probao. Svako kada dođe ima taj osećaj da će on tu nešto pokrenuti i to sve dok ne dođe do trenutka kada otvori oči i vidi da je tu dosta šuplje i da uopšte nije onako kako je on zamišljao. Uopšte ne mislim da se radi o pojedinačnoj osobi. Ne mislim da je poenta u spasiocu koji se pojavljuje, vadi čarobni štapić i rešava stvar. Tako smo se ponašali do sada. Neki su pomislili da smo ga našli i da je Đerona nas spasilac. Sada su i oni razočarani. Možemo zavrteti još jedan krug. Istrošiti i razočarati još neke ljude. Potrošiti još nekih pedesetak godina pa polako idemo dalje. Hvala Bogu kod nas ljudi vole rukomet. Gledaće i nadaće se i dalje, ali treba priznati da to nije to. Treba priznati da ovaj mehanizam ne funkcioniše i uraditi sve da se on promeni i da se uspostavi onaj koji će funkcionisati. Selektor bi trebao biti onaj ko može da bude šraf i deo tog sistema. Ne čarobnjak, niti veliki mag već neko ko može da spusti ego, prizna da ne zna sve. Ko želi svakodnevno da uči, sarađuje sa jednim ozbiljnim stručnim savetom, koga čine mudre glave i ko će umeti da te ideje stručnog saveta sprovede u delo. Takav čovek je moj kandidat za selektora!!!

Ništa bolje nije ni u BiH. „Zmajevi“ su izgubili od Gruzije koja je slavila prvu pobedu u istoriji EP-a. Jako je teška situacija kod komšija. Kako Vi to komentarišete?

  • Iskreno, čitajući sastav BiH nisam ništa više ni očekivao. Svaka čast svim igračima, ali ako Terzić u svojim godinama treba da bude stub ekipe, tu znači da nešto debelo ne štima. Oni ulažu puno u rukomet. Bosanci obožavaju rukomet. Njihovo prvenstvo se prati, posećeno je, ali očigledno imaju još veći problem u sistemu od Srbije. Ja im iskreno želim da se dignu i stanu jedni iza drugih. Da pobede podele i ego ako je to ikako moguće, jer njihova ljubav prema ovom našem sportu se zaista oseća na svakom koraku.

Makedonija koju vodi Kiril Lazarov je upisala pobedu protiv sjajne selekcije Švajcarske koja je znala da pomrsi konce mnogo boljim reprezentacijama. Koliko znači ova pobeda Makedoniji?

  • Kire je mlad i trener sa velikim potencijalnom. Znam ga kao vrlo inteligentnog čoveka. U klubu radi odličan posao i u reprezentaciji isto tako. Ubeđen sam da je on pravi čovek na pravom mestu. Drago mi je zbog te pobede, jer u suprotnom bi mogla da poraste sumnja u njegove trenerske kvalitete. Tom pobedom on još jednom potvrđuje da je pravi čovek na pravom mestu.

Svi su počeli da igraju rukomet. Španija je ispala, Austrija je prošla, kako to komentarišete?

Drago mi je što je Španija ispala i to zato jer je Ribera pokazao jedan veliki kukavičluk. On je moj prijatelj. Često razgovaramo o rukometnim temama, ali da mu i dalje igra Kanjeljas i to nikako ne mogu da prihvatim. Bez obzira o kakvoj se legendi radi, on i njemu slični su morali  da budu davna prošlost i da oslobode prostor nekim mladim momcima željnim dokazivanjima i po cenu da se ne napravi neki značajniji rezultat. Ovo je rezultat njihov kukavičluka. Austriju ne poznajem dovoljno da bih nešto komentarisao, ali kao što kažete svi napreduju. Tu su i Holandija, Farska Ostrva pored svi ostalih.

Puno se prašine podiglo oko Norveške. Jonas Vile je na udaru. Šta fali Norvežanima i koje im mesto Vi predviđate na kraju?

  • Oni igraju na silu. Ako im se uzvrati silom i čvrstom odbranom oni mogu lako da se reše naročito jer su njihove glavne uzdanice završile svoj sportski zenit. Dok su oni bili na vrhuncu napravili su par dobrih rezultata. Mislim da im sledi period sušnih godina.

Za kraj, ko je Vaš favorit za prve tri pozicije?

  • Osećam da će Nemačka iskoristiti prednost domaćeg terena i da će pred svojom publikom osvojiti ovo prvenstvo, iako po kvalitetu imaju neke nedostatke. Verujem da će se oni kompenzovati atmosferom koja će se napraviti u polufinalu i finalu. Mislim da će Francuska biti druga, a Danska treća, Švedska četvrta. Pomenuo bih takođe Island koji je moje najveće razočarenje ovog prvenstva. Mislim da sa ovakvim igračima zaista morate biti majstor svog zanata, kao što je njihov selektor, a da igrate ovakav očajan rukomet. To su neke posebne škole, gde se uči – Kako upropastiti jedan savršen tim!!! – Govori surovo iskreno Lapčević za kraj razgovora.

PRATITE NAS:

  • tik-tok

LEAVE A REPLY

Please enter your comment!
Please enter your name here