Zdravo Iva, svoju karijeru počela si u rodnom Mokrinu. Koja je to godina bila? Reci nam nešto o tom periodu?
- Zdravo, u Mokrinu sam počela da treniram u prvom razredu, prošla sam sve mađe kategorije, igrala u prvom timu, mnogo naučila i tu je počela moja ljubav prema rukometu koja traje i dan danas.
Prvi put na dvojnu registraciju odlaziš u Sentu. Kako kažu to je „kaljenje“ kako bi dobila što više utakmica. Kako bi opisala tu sezonu?
- Početak u Senti i prva dvojna registracija su za mene u tom momentu bile jako važne, imala sam potpunu slobodu, više utakmica u tom periodu mnogo mi je značilo. Tada sam napredovala i zahvalna sam i danas ljutima iz Sente koji su mi pružili priliku da igram za njih.
Te 2019. godine dolazi poziv iz Superlige. U pitanju je Vrbas. Kako si zadovoljna tom sezonom?
- U Vrbas sam pre svega otišla da igram u mlađim kategorijama. Priključili su me prvom timu u kom sam bila kratko ali mi je mnogo značilo da gledam starije devojke i da maštam da jednog dana budem na njihovom mestu.
Najveći izazov bila je Vojvodina gde si se pokazala u dobrom svetlu. Šta ti je ostalo u sećanju iz Novog Sada?
- Vojvodina je za mene bila još jedna prekretnica u životu, prebacila sam se u drugu školu, novi prijatelji, nove saigračice i mnogo iskustva. Trener Zečević mi je u tom trenutku dao prostora da pokažem koliko znam, trudila sam sam se, iako sam tada dobila prve minute u Super A ligi Srbije kao jedna od najmlađih devojaka u prvom timu. Dobila sam priliku da učim od Emilije Lazić, Ane Lazić, Tamare Žarković, Jelene Zečević, Milice Đukić i Ivane Berak koje su u tom momentu bile nosioci igre. Prva godina u Vojvodini je jedno važno iskustvo za mene kojeg ću se uvek rado sećati.
Kratko si igrala u Super B ligi za Srem a zatim dobijaš poziv iz Ade. Tu si odigrala 12 utakmica i postigla si 14 golova. Da li misliš da je moglo bolje?
- Sezona u Sremu, a kasnije u Adi za mene je bila u tom momentu previliki zalogaj, nisam se pronašla. Nisam ispunila očekivanja, nastavila sam dalje i čekla da dođe vreme kada ću se pokazati u pravom svetlu.
Uvek si kombinovala i igrala u rodnom Mokrinu, obično je to bilo na dvojnoj registraciji kako bi pomogla svojim saigračicama. Da li je bilo teško igrati dve do tri utakmice u nedelju dana?
- Nikada mi nije bilo teško da igram za klub u kom sam načinila prve rukometne korake. Tada, kao i danas mislim da sam dužna i da mogu u svakom momentu da pomognem Mokrinu u kojoj god ligi bio. Nigde nije kao kod kuće i ta emocija ne može da se opiše, mnogo uspomena lepih stvari i suza bilo je na tom terenu.
Poslednji angažman imala si u Kikindi. Može se reći da si imala sezonu iz snova. Odigrala si 19 utakmica i postigla si 71 gol. Kako si zadovoljna radom u Kikindi?
- Kikinda je za bila novi izazov za mene. Prvi deo sezone bio je jako težak, mnogo igračica je posle loših rezultata napustilo klub, ostale su devojčice koje su se do kraja same borile. Uz jako dobar rad Dejana Karanovića uspele smo nekako da preguramo sezonu, bilo je jako teško. Kao najstariji igrač u tom momentu morala sam da im budem podrška. Mislim da sam mnogo napredovala u Kikindi zahvaljujući treneru koji nas je gurao napred uprkos lošim rezultatima.
Tokom ovog leta, kako Rukometni Žurnal saznaje, bila si na probi u Mađarskoj ali je ipak odlučeno da ti je potrebno još iskustva kako bi bila konkurentna za mađarsku ligu. Da li može da se uporedi rad u Mađarskoj i kod nas u Srbiji?
- Mađarska je na mene ostavila veliki utisak. Dobila sam priliku da odem i da treniram sa devojkama koje su mnogo iskusnije i pre svega jako dobri igrači. To je bio veliki zalogaj za mene ali i jedno divno iskustvo. Jako dobra energija i mnogo rada. U Mađarskoj sam odradila dva treninga i testiranije i pre svega bila sam mnogo zadovoljna.
Sada si u Slovenu koji je posle pet sezona uspeo da se vrati u Super B ligu. Da li si zadovoljna kako funkcioniše ovaj klub?
- ŽRK Sloven je pre svega klub sa velikom tradicijom. Na čelu trenerom Katarinom Radović koja je pravi profesionalac. U mlađim kategorijama ŽRK Sloven mi je uvek bio jedan od najtežih protivnika. Ove godine prvi tim ušao je u Super B ligu i to je velika stvar za ovaj klub. Klub funkcioniše kao jedna velika porodica i drago mi je što ću ove sezone imati priliku da igram za njih.
Igrali ste u prvom kolu protiv Radničkog iz Beograda koji cilja na sam vrh i izgubile sa 16:24 da bi potom bile nešto bolje u Temerinu gde ste izgubile sa 27:21. Šta možemo da očekujemo od Slovena u narednom periodu?
- Ova sezona neće biti laka za nas, iako smo loše počele nadam se da ćemo u narednom periodu to ispraviti. Ekipa je mlada, mnogo radimo i trudimo se. Borićemo se i nećemo lako odustajati. Većina ekipa u Super B ligi je dugo zajedno i u tom rangu su već par godina ali ćemo se mi potruditi da odigramo najbolje što umemo i da pozitivno iznenadimo sve.
Gde vidimo Ivu za par godina?
- Za par godina nadam se da ću ostati u rukometu, naravno ako ne bude bilo nekih prepreka kao što su povrede. Volela bih da ostanem u zdravoj rukometnoj sredini da igram zato što volim i zato što me to ispunjava.
