Intervju – Dušan Stojković: “Posao sudije je jako specifičan!”

0
720

Koji motivi su Vas opredelili za zanimanje rukometnog sudije?

  • Rukomet sam počeo da treniram sa 14 godina.Trener mi je bio Svetistlav Jovanovic-Beli. Kako me je posle par meseci treniranja u RK Železničar povreda (prelom ruke) odvojila od terena, a zavoleo sam rukomet, na nagovor pokojnog oca krenuo sam, zajedno sa još jednim tadašnjim saigračem, na sastanke rukometnih sudija i kontrolora Niša. Posle par meseci položio sam ispit za sticanje zvanja rukometnog sudije II kategorije.Taj prvi ispit položio sam 1995.godine.

Kako se slažete Vi i Vaš kolega Nenad za vreme suđenja obzirom da ste, kako kažu, različitog temperamenta: Nenad je sangvinično – koleričan tip dok ste Vi dosta mirniji. Ali to se pokazalo kao jako korisno jer dok “Nenad žari Dušan‘ladi”?

  • Neša je taj koji je puno energičniji,”strožiji”,koji “pali vatru” a ja sam taj koji “gasi” tu istu vatru. Posle dosta godina iskustva mišljenja sam da je za uspeh jednog sudijskog para zaista poželjno da kolege nisu istog karaktera i da uvek postoji “dobar i loš policajac”.

Kako vidite ulogu sudija?

  • Uloga sudije je možda i previše bitna u rukometu. U današnje vreme znamo da i fudbal, košarka i odbojka imaju “challenge, odnosno VAR”. Nažalost, mi još uvek nemamo tu mogućnost tako da u deliću sekunde moramo doneti odluku i nemamo pravo na proveru svoje odluke. Takođe pravila rukometne igre, u nekim segmentima, još uvek daju mogućnost da sudije donose odluku na osnovu svog uverenja, što zaista nije nimalo lako.

Kako reagujete kada napravite grešku?

  • Naravno da svi grešimo. U trenutku donošenja odluke mi znamo da smo pogrešili. Ali samo onaj ko ne radi taj i ne greši. Mogućnost korišćenja radio veze je malo olakšala suđenje. Naime, jedam drugom možemo da sugerišemo vezano za donošenje neke odluke ukoliko smo sigurni u to. Možda često radio veza tokom utakmice služi i za kritikovanje kolege ukoliko greši. Meni je samo bitno da nema tendencije, odnosno namere i da bude isti kriterijum za obe ekipe.

Kako mnogi kažu, imate puno iskustva na superligaškoj pozornici. Kako vas prihvataju akteri utakmice a i Vi njih?

  • Naravno da smo dosta bitnih utakmica odsudili u našim ligama. Kako prolazi vreme tako je “lakše” suditi jer ekipe nas dobro poznaju i znaju da imamo isti odnos ka svim akterima utakmice i da se trudimo da svaku utakmicu odsudimo kao da je finale Lige šampiona. Trudimo se da budemo servis rukometu i pomognemo svim akterima rukometne utakmice da se ista završi, sportski, fer i korektno i da bolja ekipa u tom trenutku pobedi.

Iza sebe imate veliko iskustvo kako na svetskoj tako i na Evrpskoj sceni. Koja utakmica Vam je ostala u najlepšem sećanju?

  • godine položili smo ispit za EHF sudije, 2007. godine ispit za IHF sudije. Od tada smo sudili nekoliko prvenstava mlađih kategorija, a od 2010. do sada 3 Evropska, 3 Svetska prvenstva, Olimpijske Igre u Londonu. Već 2009. godine sudili smo žensko finale Lige šampiona Viborg-Valčea. Teško je izdvojiti par utakmica, ali ipak uvek će mi u sećanju ostati finale Lige sampiona za 2012. Kil – Atletiko Madrid, 1/4 finale Olimpijskih igara Francuska – Španija i finale Super Globe Barselona – Hamburg. Velika je čast i odgovornost suditi tako važne utakmice velikim rukometnim nacijama i igračima poput Ombradosa, Šterbika, Entreriosa, braće Žil, Dinara, Omejera, Hernandesa, Karabatića, Narcisa, Nenada Peruničića, Momira Ilića…

Ko je po Vašem mišljenju od sudija mlađe generacije kandidat za izlazak na Evro scenu?

  • Teško pitanje… Moje mišljenje je da treba gledati u malo dalju budućnost. Mislim da je sledeći sudijski par iz Srbije koji će biti u elitnoj Svetskoj i Evropskoj grupi Crnjanski – Bubanja. Momci koji su bivši rukometaši, koji pritom imaju 19 – 20 godina, koji su već na listi sudija Prve lige “Sever”. Ja sam prihvatio da budem njihov savetnik (mentor) jer sam video u njima budući sudijski par koji će biti u top 10 parova na svetu. Naravno treba tu još dosta rada, upornosti i sreće, ali sam siguran da nakon 15 godina internacionalnog iskustva nisam pogrešio u proceni.

Ukazana Vam je šansa da budete generalni sekretar RSCS-a. Kako gledate na tu funkciju i da li je bilo teško da se adaptirate?

  • Mesto generalnog sekretara RSCS bio je novi izazov za mene. Navikao sam da budem na rukometnom terenu a ne funkcioner saveza. U početku je naravno sve bilo novo za mene. Mislim da sam se dobro snašao i odgovorio na ovaj izazov. Osnovni cilj mi je bio da napravimo LMK RSCS i formiramo mlađe selekcije. U tome smo, posle dosta truda i napora uspeli. Pre 3 godine počeli smo LMK sa nekih 15-ak ekipa, da bi ove sezone došli do impozantnog broja učesnika od 100 ekipa. Trudim se da imamo što više okupljanja mlađih selekcija i da što više dece trenira rukomet. I Vi ste bili svedok jednog od okupljanja u Jagodini. Uz pomoć RSS-a, uspeli smo da nabavimo sportsku opremu i neophodne rekvizite za mlađe selekcije. Uspeli smo da naše mlađe selekcije učestvuju i na međunarodnim turnirima (Rumunija, Crna Gora, Severna Makedonija). Pokušavam da izađem u susret i pomognem, koliko je u mojoj moći, svim okruzima kao i klubovima u redovnim prvenstvenim takmičenjima pod okriljem RSCS.

Po Vašem mišljenju, šta su mane a šta prednosti ako se prvenstvo nastavi?

  • Ja sam uvek za sportsko rešenje, odnosno da se sve reši na terenu a ne za zelenim stolom. Nažalost pandemija COVID – 19 odvojila nas je od terena i jako je teško sada doneti ispravnu, sportsku odluku. Svakako mišljenja sam da, ukoliko postoji mogućnost, damo šansu klubovima da se izbore za plasman u viši rang takmičenja.

Poruka onima koji imaju želju da krenu vašim stopama…

  • Poručio bih svakom da se pre svega bavi sportom. Posao rukometnog sudije je specifičan, ali lep. Kroz našu profesiju i sport stičemo zaista dosta novih priljatelja. Ne postoji mesto u Srbiji gde nemamo prijatelja ili poznanika. A možete zamisliti kako je kada ste deo velike Evropske i Svetske rukometne scene…

LEAVE A REPLY

Please enter your comment!
Please enter your name here