INTERVJU: Aleksa Maksić – “Razlog odlaska iz Vrnjačke Banje je neslaganje sa trenerom!”

Svoju karijeru si započeo u Smederevu gde si se apsolutno afirmisao. Reci nam nešto o rodnom gradu?

• Jesam svakako, nisam mnogo dugo igrao seniorski rukomet u Smederevu, ali ako stavimo rukomet sa strane to je definitivno moj omiljeni grad, ne bih ga zamenio nizašta na svetu, volim ga jako kao i sve moje ljude u njemu.

Dobre partije su te preporučile Partizanu gde si, kako statistika kaže proveo najlepše dane. Šta ti je ostalo u najlepšem a šta u onom lošijem sećanju iz Partizana?

• U Partizanu sam proveo najviše godina, mislim da sam se tu afirmisao kao igrač i igrao stvarno jako dobro, da sam bio pametniji i normalniji verovatno bih te sezone iskoristio da sad igram možda najelitniji rukomet, ali ne kajem se mnogo ni zbog čega u životu, bilo je jako lepo, igrao sam sa jako dobrim momcima i fenomenalnim igračima, neki su mi danas jako dobri prijatelji, tako da me ništa loše ne vezuje za taj period, bez obzira što neki ljudi nisu ispali korektni. Na kraju kad se povuče crta, taj mi period ostaje u srcu i rado se sećam svakog gola, pobeda i svakog trenutka sa tim momcima.

Igrao si i u Moravi iz Velike Plane, ali i u Novom Pazaru. Uvek je bilo teško igrati u Pazaru. Publika je zahtevna. Reci nam kako si zadovoljan boravkom u Raškoj oblasti?

• Generalno mi je bilo dobro u skoro svakom klubu i gradu, gde svaka sezona ima svoju priču i posebna je na svoj način, zbog saigrača i prijatelja koje upoznaš na svakom od tih puteva, da ne trošim mnogo reči, u Pazaru sam imao isto jako dobru i lepu sezonu, gde sam igrao sa jako dobrim prijateljima od kojih sam i dosta naučio ja, malo sam učio i ja njih, imali smo odličnu sezonu, bili smo 4. ja mislim što niko nije očekivao tada i kad se vratim na to samo me lepe stvari vezuju za taj period, grad koji je na mene ostavio veoma lep utisak i mnogo sam ga zavoleo, nisam nažalost dugo bio tamo, ali radujem se i svaki put mi je baš lepo kada odem.

Goč Merkur se vratio na rukometnu mapu Srbije i pozvao te u svoje redove. Imao si sezonu (2022/23) iz snova gde si bio prvi strelac lige sa 172 gola. Kakva je bila atmosfera te godine u prestonici turizma?

• To je dosta komplikovano da se objasni, šteta je bila, jer smo stvarno cele sezone bili ubedljivo najbolji i još uvek mislim da smo imali najbolju ekipu, ali šta je tu je, na kraju je bolja ekipa pobedila i zasluženo ušla, greota mi je bilo zbog momaka, jer bez obzira koliko bilo lepo ili manje lepo u drugim klubovima, u toj svlačionici i sa tim momcima tu mi je bilo najlepše u karijeri, ako gledamo samo iz tog aspekta, ne znam sada ako vratim film i gledam unazad i prisećam se nekih teških poraza, ali mi je taj sigurno jedan od najtežih, ali dobro, nekad mora tako da bude da bi se lepše stvari kasnije dogodile.

Vranje 1957 je ušlo u elitu posle mnogo vremena, počeli su da sklapaju tim i ti si prihvatio da budeš deo te ekipe. Bio si sjajan kako kaže statistika, odigrao 16 utakmica i postigao skoro 100 golova gde si bio prva violina ekipe. Da li si zadovoljan boravkom na jugu Srbije?

• Pa Vranje za moju karijeru verovatno ima najspecifičniju priču i najlepšu verovatno, ako gledamo rukomet imao sam više nego korektnu sezonu, sa nekim manjim ispadima i jednim lošim periodom koji je kratko trajao, gledajući da sam dao dosta golova za taj klub i donosio veoma bitne bodove, na kraju mi je žao što će klub verovatno ispasti, jer je trebalo skroz drugačije sve da izgleda i da se odvija, ali su sami krivi i svojim potezima, teranjem jako dobrih igrača sami sebi su zapečatili sudbinu, ali opet kažem žao mi je što se tako završilo jer sam u tom gradu upoznao devojku zbog koje mi je generalno to najlepši period u životu, zbog takvih stvari i još po nekim će mi taj grad uvek imati specifičnu i verovatno najlepšu ulogu u karijeri i životu generalno. Iz tog nekog razloga sam hteo i da ostanem tu do kraja, ali ja sam sve skoro što je do mene dao, a oni sada neka gledaju gde su i koliko pogrešili.

Ponovo si se vratio u Goč Merkur ali kao da se nisi adaptirao. Odigrao si 7 utakmica i postigao 10 golova što je sigurno najlošiji učinak u tvojoj karijeri. Reci nam zašto je to bilo tako?

• Moja najveća greška u karijeri je što sam se vratio u Goč i izbrisao sve lepe trenutke koje su me vezivale za to mesto, a znao sam i intuicija i neki jako dobri prijatelji mnogo pametniji i stariji od mene su me savetovali da ne dolazim iz iks razloga, moj glavni je bio, jer stvarno nisam mogao da sarađujem sa tim dotičnim gospodinom, ja u karijeri nisam osvojio olimpijske medalje niti Bog zna šta, ali bez obzira na sve, dosta sam prošao i naravno da mogu da dam sebi za pravo da komentarišem nekog ko godinama radi taj posao, a poštari iz Smedereva znaju više rukometa od njega, ja sam posle svakog treninga tamo izlazio 5% gluplji iz hale, jer je nivo njegovog znanja za decu do devet godina i jako mi je krivo što takvi vode i treniraju bilo koga. Ne želim više da trošim reči za njega niti želim da mi bude interesna sfera bilo kada u životu. Ja sam imao par ispada u Banji, nisam bio cvećka, daleko od toga, ali sam mislio da će uprava i predsednik kluba stajati malo više na mojoj strani posle svega što sam sa njima prošao. Predsednika kluba sam smatrao i gledao ga kao prijatelja za ceo život, na kraju ću svakako biti zahvalan njemu, jer je on puno dobrih stvari učinio za mene i našao mi se kad nije bilo nikog da zove, ali opet se na kraju osećam izdanim, jer smatram da ja to nisam zaslužio, možda grešim ali bilo je šta je bilo, želim im sve najbolje tamo svima i mnogo sreće i u životu i u ovom našem sportu.

Šta je razlog tvoj odlaska iz Vrnjačke Banje?

• Razlog je svađa sa trenerom. Nismo mogli da pronađemo zajednički jezik. Očekivao sam da uprava kluba reši taj problem ali jednostavno nismo mogli da se razumemo te je odlazak iz kluba bio jedina realna stvar.

Da li se zna gde ćemo gledati Maksića od naredne sezone?

• Još uvek ne mogu na to da ti dam odgovor, znaš i sam da nisam mnogo voljen kod većine trenera, “why always me” (smeh), tako da ne znam još uvek ništa, treniram svaki dan skoro, videću koliko će me to držati, ali trudim se da ne ispadnem uopšte iz nekog trenažnog procesa, kao što sam tu grešku napravio prošle godine i svake prethodne kada dođe pauza na red, tako da treniram, pa malo odmaram i uživam, na kraju krajeva ovo je bila jako duga i turbulentna sezona, zanimljiva ali i stresna, tako da sad ne razmišljam previše, videćemo sve, ja se za sebe nikada ne brinem.

PRATITE NAS: