Prvog dana avgusta 2004. godine rukometni kadeti Srbije i Crne Gore popeli su se na krov Evrope. Deluje nestvarno, ali Pionir je bio pun! Oko 6.000 ljudi zdušno je bodrilo izabranike Veselina Vujovića u velikom finalu, gde su pali Hrvati – 27:20. Godinu dana kasnije, ti isti momci (uz koju izmenu) pokorili su i svet. Gde su danas? Neki su na vrhu, neki nisu prestali da se bave rukometom, neki su već uplovili u trenerske vode, funkcionerske, a neki lete. Bukvalno. Ovo je priča o zlatnim kadetima 2004. i 2005.
To je bila generacija koja se, po sopstvenim priznanjima nekih od njih “našla”. Jednostavno, momci su se uklopili, od starta pobeđivali, a kada ima pobeda, ima i dobre atmosfere, sloge, motivacije, ali pre svega kvaliteta. Dobar deo ove ekipe ostavio je trag i u seniorskom timu.
DOBRIVOJE MARKOVIĆ
Na levom krilu te selekcije bili su Dobrivoje Marković i Uroš Lazić. Još tada je, na osnovu minutaže, bilo jasno da će popularni Boća mnogo dalje da dogura. Kasnije je, sa još nekoliko momaka iz ove selekcije, bio član seniorskog tima i njegovog najvećeg rezultata – srebra na Evropskom prvenstvu u Srbiji 2012. Ipak, čini se da je Boća, uprkos titulama sa Vardarom i Zagrebom mogao daleko više.
UROŠ LAZIĆ
Uroš je prestao da se bavi rukometom (bar ne postoje nikakvi podaci o njemu u rukometnim vodama). Nije ostavio zapaženi trag.
PETAR NENADIĆ
Petar Nenadić, član Vesprema, nedavno je proglašen za najboljeg igrača u izboru EHF za 2019. godinu. Reče nedavno Veselin Vujović da je Petar mogao i više, ali šta da mu se prigovori ako je proglašen za najboljeg igrača? Igrao je Nenadić za velike klubove, u njegovom CV-iju je i Barselona, radovao se Kupu EHF sa “lisicama” iz Berlina, jedne sezone bio najbolji strelac Bundeslige.
ŽARKO ŠEŠUM
Žarko je sa ostatkom “orlova” 2012. godine dočekan ispred čuvenog balkona. Igrao je u Vespremu, nosio dres dva bundesligaša, a 2018. godine preselio se u Kadeten Šafhauzen. Nažalost, deo njegove karijere je i povreda koju je zadobio van terena, kada je zajedno sa saigračima iz Vesprema napadnut ispred jednog noćnog bara, kada je ubijen Marijan Kozma. Šešum je tom prilikom zadobio povredu oka, ali srećom, oporavio se. Takođe, posle polufinala na EŠ u Beogradu, neko je iz publike pokušao da pogodi selektora Hrvatske, Slavka Golužu, a pogodio je Šešuma. Ponovo u oko! Tako je pokvaren najveći uspeh muškog rerpezentativnog rukometa u Srbiji.
MOMIR RNIĆ
Momir je takođe bio član srebrne selekcije. Obećavao je mnogo, ali nikada nije u potpunosti ispoljio potencijal. Najzapaženiju rolu imao je u Gepingenu, kada je trener bio Velimir Petković. Rnić je tada blistao. Otišao je u Melzungen, kasnije u Rajn Nekar Leven i na kraju se vratio u Proleter. Ako neko sedam sezona igra u Bundesligi, ne možete da kažete da nije uspeo, ali šteta je što uz Rnića juniora ne stoje bolji rezultati i veći uspesi.
ŽARKO PEJOVIĆ
Crnogorski reprezentativac je među prvima iz ove generacije otišao u inostranstvo. Imao je zavidnu inostranu karijeru i trenutno je u Rumuniji. Rukomet je i dalje njegova opcija.
MILAN IVANČEV
Jedan od organizatora igre tog tima već pet godina je u Češkoj. Tamo nosi dres Plzena, sa kojim je neprikosnoven u ovoj zemlji. Ipak, češka liga je daleko od nekog vrhunskog kvaliteta.
MILOŠ MAKSIMOVIĆ
Visok, vižljast, Miloš je bio potencijal od koga se dosta očekivalo. Samo sezonu pre nego što je PSŽ postao “veliki projekat”, Maksimović je igrao za ovaj klub. On je otišao, stigao je Hansen. Bio je u Španiji, Francuskoj, završio u Finskoj. Tamo je završio karijeru, ali je ostao da živi. Pored posla, radi sa mlađim kategorijama u školi rukometa.
ŽARKO MARKOVIĆ
Crnogorski reprezentativac, kasnije član selekcije Katara, koja je kao organizator svetske smotre 2015. godine osvojila srebro. Marković je deo najvećeg uspeha Katarana.
MIRKO MILOŠEVIĆ
Iz Crvene zvezde Mirko je otišao u Rumuniju, odatle u Švajcarsku. Posle dugog igračkog staža u toj zemlji, rešio je da stavi tačku na jedno poglavlje života i počne drugo. Mirko je nedavno završio školu za pilota!
RAJKO PRODANOVIĆ
Prodanović je imao konstantnu karijeru, bez većih oscilacija. Osvojio je srebro sa A selekcijom, dva zlata sa kadetima, mediteransku bronzu… Moglo bi se reći, uspešna karijera.
MILAN VUKAS
Mnogi kažu za Vukasa da je bio “biser nad biserima”. Dosta njih pamti 14 golova protiv Maroka na šampionatu sveta za kadete, iz isto toliko pokušaja. Međutim, zdravstveni problemi omeli su desno krilo da dosegne visine. Među prvima je završio karijeru, bio u upravi kluba ženskog rukometnog kluba iz Inđije…
BOJAN BELJANSKI
Pivotmen “zlatnih kadeta” izrastao je u “srebrnog orla”. Beljanski je bio deo najpopularnije rukometne bajke u Srbiji, koja je, nažalost, kratko trajala. Igrao je u Asobal ligi, Bundesligi, četiri godine nosio dres Bregenca i sada je u Švajcarskoj. On i Šešum su saigrači u Kadetenu, baš kao i na početku karijere, u Sintelonu. Sledeće sezone će napustiti Šafhauzen Kadeten
ANDRIJA PEJOVIĆ
Crnogorski rukometaš gotovo celu karijeu je proveo u Lovćenu. Tamo je stavio i tačku.
VLADIMIR PERIŠIĆ
Perke je bio ogroman potencijal. Dok je čuvao gol Crvene zvezde, gotovo da nije bilo meča u kome nije zabeležio dvocifreni broj odbrana. Ipak, da bi karijera otišla uzlaznom putanjom, za svakog sportistu je najbitnije zdravlje. Vladimir je imao probleme sa kolenom. Godinama je u Francuskoj, ali su to klubovi koji igraju u nižem rangu. Bio je i deo elite, ali nije to to.
VLADIMIR ABADŽIĆ
Vladimir Abadžić je jedno vreme bio član Partizan, odakle je otišao u Vardar, sa dosta uspeha branio je za Spartak Vojput, ali…
NEMANJA STAMBOLIJA
Na EP u Beogradu član kadetskog nacionalnog tima bio je Nemanja Stambolija, dok je na SP Perišiću pravio društvo Abadžić. Nažalost, doček 2007. godine tragično se završio za ovog mladića. U ranim jutarnjim satima 1. januara sukobila se nekolicina momaka u centru Apatina. Jedan od njih udario je Nemanju, koji je od udarca o pločnik zadobio smrtonosne rane. Kasnije je preminuo u bolnici.
Izvor: MaxBet
