Azijska takmičenja postala su ozbiljni turniri. Japan je njihova nova senzacija, nakon što je to pre tri godine u kvalifikacijama za OI u Tokiju bio Bahrein. Japan je izborio nastup na OI u Parizu sjajnim rukometom koji je igrao na kvalifikacijskom turniru u Kataru.
E sad, svi znate za Katar i njihovu medalju na SP 2015. godine, o tome da su s Valerom Riverom daleko najmoćnija azijska selekcije godinama. Imaju sve, uzimaju bez problema domaćinstva najvažnijih turnira, ali nakon 2015. godine nešto ne štima. Na prošlim azijskim kvalifikacijama za OI u Tokiju izgubili su plasman kao domaćin od Bahreina, a sada ponovo makar su takođe bili domaćini nisu uspeli. Nije uspeo ni Bahrein koji ih ja tada pobedio, iako je samo nešto malo ranije na Azijskim Igrama u Kini plasman na postolju bio Katar – Bahrein – Kuvajt. Japan nije bio na postolju, Japan je bio četvrti, ali onda…
Napravili senzaciju.
Japan je pre tri godine bio na OI u Tokiju kao domaćin. Za tu priliku pripremao ih je Dagur Sigurdson. I bili su korektni, makar Dagur s 11. mestom nije bio presrećan i znao je da može bolje. Zato je i ostao. Ako se setite u Burg Al Arabu 2021. na SP u Egiptu ti Japanci su u grupi odigrali egal s Hrvatskom, pobedili Angolu, Bahrein i svet je tada prvi put shvatio da postoje makar su odavno Francuzi išli tamo, nekada veliki Štoklin, Vole, ne tako davno Abalo… Onda su došli na svoje OI, nisu uspeli do četvrtfinala, ali su dobili Portugal, trn u oku Hrvatske. I nakon toga napravili novi reset. Dagur Sigurdson islandski stručnjak koji je tamo od 2017. znao je zašto, a sada je to spoznao i ostatak rukometnog sveta. Preskočili su SP u Švedskoj i Poljskoj, koncentrisali snage na put prema Parizu.
I onda su u Dohi napravili veliki poduhvat, ravan senzaciji. Naime, dvaput su savladali Bahrein, jednom Koreju, ostavili ih iza sebe, a istovremeno je Bahrein s puta maknuo Katar i Japan se našao na svojim drugim uzastopnim Olimpijskim Igrama makar to u takvom odnosu snaga niko od njih nije očekivao u Kataru. A kada Japan kao tim izbori OI, to je za Japance praznik, jer olimpizam je tamo nešto posebno vredno. A onako usput, i rukometašice će igrati u kvalifikacijama za OI u Parizu.
Prepoznatljiv rukomet.
Japan danas više nije nepoznanica. Svi znaju imena poput junaka prolaza na OI Kosukea Jasuhire malog paklenog srednjaka iz Vardara koji je već igrao u Visli i Nimu. Pa, krila Remi Doja levo i Hirokija Motokija desno, desnog beka Šinosukea Tokudu iz mađarskog Dabaša, levog beka Adama Baiga Francuza s japanskim pasoše, ili golmanski tandem Nakarmura – Sakai. Japan igra dobar rukomet, po mnogome specifičan s obzirom na njihove karakteristike, ali rukomet koji je prepoznatljiv i dokaz da se i s drugačijim može uspeti uz kvalitetan rad, a Islanđanin Dagur Sigurdson im ga je sigurno doneo u proteklih šest godina. Zato je predsednik Jasufumi Kanamaru javno zahvalio svima nakon uspeha koji su napravili u Dohi, a to je najveći doseg japanskog rukometa dosad u istoriji. I saznanje za svet da u Aziji postoje ozbiljne reprezentacije poput Katara, Bahreina, Japana, Koreje, Kuvajta, Saudijske Arabije i da se to nikako ne sme podceniti. Ne moraš uvek biti na vrhu, ali ako imaš cilj i znaš kako ići prema njemu, jednom će se ukazati prilika. Podseća li vas to na nekoga?
I zato malo pozitive, jer ne mora sve u sportu biti trauma. Japan je samo poslednji mali, ali idealan primer za to. Iako sigurno neće biti olimpijski pobednici u Parizu. Sumnjamo da je i to Dagur Sigurdson upisao u svoje planove, makar jednom je bio na Islandu, pa jednom u Nemačkoj, jednom u Berlinu i stalno je bilo nešto. Čovek radi svoj posao. Tako jednostavno, zar ne. E da barem…
PRATITE NAS:
